ДОСТА ЈЕ УЦЕНА, КРАЈ ЗА БУГАРСКО И ХРВАТСКО УСЛОВЉАВАЊЕ! ЕУ пред одлуком да одузме чланицама МОЋНО ОРУЖЈЕ: Црној Гори је одавно стављен "списак жеља", али и другима

Да се управо такав механизам често користи показује пример Хрватске, која је Црној Гори практично представила чак шест услова за улазак у ЕУ, али и Бугарске која тренутно блокира преговоре Северној Македонији.

Резултат увођења санкција Русији могао би, између осталог, да буде и реформисање Европске уније и укидање права вета државама чланицама. О томе се увелико прича након што је Грчка недељама блокирала доношење 21. пакета санкција Русији јер је тражила изузеће за бродове компаније Динагас.

Европи је доста "непослушних"

Атина је недељама захтевала изузеће од санкција за бродове компаније Динагас како би могли да наставе транспорт профитабилног руског течног природног гаса (ЛНГ) и то је био услов који је Грчка поставила да би пристала на низ других мера усмерених против руског финансијског система и прихода од извоза нафте.

Према наводима "Фајненшел тајмса", три званичника ЕУ су рекла да се тренутно ради на проналажењу начина да се ограничи ова тактика, која постаје све чешћа у преговорима.

Тренутно је за ту тему највише заинтересована Црна Гора која је напредовала на европском путу, али се пред "циљном равнином" суочила са списком захтева из Загреба за "побољшање билатералних односа".

Ако се има у виду да Северна Македонија годинама муку мучи, прво због односа са Грчком, а потом и са Бугарском, а да и Србију може да сачека списак жеља из Хрватске, јасно је због чега готово свима у региону не прија "европско право вета".

Подсетимо, председник Србије Александар Вучић и Еди Рама, премијер Албаније, још у фебруару ове године поручили су да не инсистирају на чланству у ЕУ, ни на праву вета, него на пријему својих земаља у јединствено европско тржиште и Шенгенску зону.

Обрадовић: Губитком вета мале чланице остају без снаге, најбољи пример - Грчка

Дарко Обрадовић из Центра за стратешку анализу наводи за "Блиц" да је питање вета у погледу доношења кључних одлука унутар ЕУ, као што су проширење, спољна и безбедносна политика, већ дуго домен расправе о уређењу ЕУ.

- Вероватно је да би такав потез утицао на разбијање политицког јединства унутар чланица, а са друге стране, мање чланице би изгубиле снагу коју из самог вета црпе, што смо видели на примеру Грчке. Регионални спорови и условљавања се решавају на другим адресама - оцењује Обрадовић.

Са друге стране, како каже, увођење "хибридног модела одлучивања за нове чланице је нешто што би било делотворно као заштитна клаузула за убрзан пријем".

- И то је траг и логика којом се води председник Вучић када нуди модел условног фазног приступања са ограниченим правом вета, а фактицки потпун економски и визни приступ. Теме одлучивања су најкомплексније до сада и увек су између политичке зрелости, стратешке визије и националних интереса држава чланица - сматра Обрадовић.

Додаје да сматра да ће ова тема од целе Европе изискивати "много више политичког умећа", јер је у питању велики преседан.

- Уколико дође до преседана, пред целом Европом ће бити захтев за много више политичког умећа како би се тим процесом управљало у јединству као и до сада, уз консултације разних нивоа - закључује Обрадовић.

Латиновић: ЕУ је исрпљена од покушаја да пронађе консензус

Бранка Латиновић, некадашња амбасадорка при ОЕБС-у, није изненађена све већим мукама у ЕУ због постизања консензуса приликом одлучивања.

- Консензус је демократска процедура за постизање договора. Увек се пронађе решења ако постоји воља. Истина је да ти преговори трају дуго, али се долази до решења као сада у случају 21. пакета санкција Русији. Сада је проблем био са Грчком, раније је препрека био Виктор Орбан, бивши премијер Мађарске. Свако ту штити своје интересе - анализира Латиновић за Блиц".

Како каже, ЕУ је доста исцрпљена и уморна од покушаја да се пронађе консензус у одлучивању.

- Због тога се размишља о промени модалитета када ће се одлука у ЕУ доносити косензусом, а када не. Мале чланице ЕУ свакако имају отпор према укидању консензуса. Њима је битно да заштите национални интерес. Сада је на дневном реду консензус у вези са пријемом нових чланица. Државама у региону требало би да буде главни циљ напредак на европском путу и затварање свих поглавља - наводи Латиновић.

"Улазак у ЕУ лакши ако Брисел остане заинтересован за проширење"

Додаје да ће улазак у ЕУ бити лакши ако Брисел остане заинтересован за проширење.

- Тако је, рецимо, ЕУ била заинтересована за улазак Хрватске у ЕУ, па је тој држави пре уласка у ЕУ предложила да на арбитражи реши спор са Словенијом што су обе земље прихватиле. И тако је Хрватска ушла у ЕУ - подсећа Латиновић.

Спор Хрватске и Словеније

Након стицања независности, Словенија и Хрватска су се сукобљавале око питања границе, посебно у Пиранском заливу. Питање приступа међународним водама било је проблем за Словенију. Она је тврдила да има право на излаз на отворено море, док је Хрватска тврдила супротно. Како је Словенија постала чланица ЕУ 2004. године, искористила је свој статус да инсистира на решавању овог питања као услов за наставак преговора Хрватске са ЕУ. Потписани споразум из 2009. године, делимично на штету Хрватске, дао је могућност да она постане члан ЕУ 2013. године.

Шта Хрватска замера Црној Гори

А када је реч о Хрватској и Црној Гори, Загреб је недавно испоручио Подгорици списак захтева.

У писму, Хрватска је позвала Црну Гору на "одлучне кораке, конструктиван дијалог и убрзавање рада на отвореним билатералним питањима", уз подсећање да су добросуседски односи један од кључних политичких критеријума у процесу проширења ЕУ.

У писму се наводи и да ЕУ "не може и не жели да увози билатералне спорове" због чега се закључује да се "отворена питања морају решити како не би оптерећивала приступни процес".

Загреб је поручио да од Подгорице очекује конкретне помаке у вези са шест захтева:

-Обештећење бивших логораша

-Наставак потраге за 14 несталих особа из рата

-Процесуирање ратних злочина

-Решавање имовинско-правних захтева хрватских држављана

-Очување спомен-плоче у некадашњем логору Морињ

-Наставак разговора о разграничењу на мору, те поврат школског брода "Јадран"

ЕУ интергације у региону

Пут до чланства у ЕУ се грубо дели на неколико фаза: подношење захтева, добијање статуса кандидата, отварање преговора (по поглављима/кластерима) и на крају затварање преговора и чланство.

Ево какво је тренутно стање "на терену", када је Западни Балкан у питању:

Црна Гора: Отворила је 33 преговарачка поглавља, али је годинама била у застоју око њиховог затварања. Кључни моменат се десио добијањем позитивног ИБАР-а (Извештај о испуњености привремених мерила за кључна поглавља 23 и 24 која се тичу владавине права). То је Црној Гори омогућило да коначно почне да затвара остала поглавља. Главни изазови су реформа правосуђа, борба против организованог криминала и високе корупције, као и стабилност политичких институција

Србија: Статус кандидата од 2012. године. До сада је отворено 22 од 35 поглавља (односно два кластера по новој методологији), а привремено су затворена два. Сада се чека на отварање Кластера 3, а водеће ЕУ институције недавно су истакле да су остварени услови за отварање овог кластера. Брисел наглашава потребу за реформама у области владавине права, слободе медија, као и усклађивање спољне политике Србије са ЕУ (пре свега када је реч о санкцијама Русији)

Албанија: Након што је годинама била блокирана у пакету са Северном Македонијом, Албанија се успешно "одвојила" и званично отворила први кластер преговора (основе) крајем 2024. године. Главни изазови су реформа правосудног система (која је већ дуго у току кроз такозвани "ветинг" судија), борба против корупције и прања новца

Северна Македонија: Отворени преговори, али у практичној блокади. Северна Македонија је рекордер по чекању - статус кандидата има још од 2005. Након што је решила вишедеценијски спор око имена са Грчком, уследила је нова рампа, овог пута од стране Бугарске. Да би заправо почела да отвара поглавља, Северна Македонија мора да испуни услов из преговарачког оквира и промени свој Устав како би у њега уврстила бугарску мањину, за шта тренутно не постоји политички консензус у земљи

Босна и Херцеговина: БиХ је добила статус кандидата крајем 2022. године, а у пролеће 2024. Европски савет је донео одлуку о отварању приступних преговора. Међутим, пре него што се одржи прва међувладина конференција и преговори заправо почну на техничком нивоу, БиХ мора да испуни низ услова (тзв. 14 кључних приоритета). Главни изазови су дубоке унутрашње политичке поделе, нефункционалност државних институција и спровођење комплексних уставних и изборних реформи.

Blic.rs