КОМЕМОРАЦИЈА СНВ У ДОЊЕМ ЖИРОВЦУ: Без обзира на све НЕМАМО НАМЕРУ ДА ПОКЛЕКНЕМО
ДОЊИ ЖИРОВАЦ: Страдања Срба у избегличкој колони на путу Глина-Двор, у последњим данима рата, остају и након 30 година изван институционалног сећања и без покренутих истрага, упозорено је данас на комеморацији Српског народног већа (СНВ) за страдале и прогнане у оружаној акцији "Олуја", одржаној у Доњем Жировцу.
"Поступак утврђивања одговорности никад није ни започет, а за државне институције ти догађаји не постоје ни као разлог евидентирања ни као разлог јавног презентовања, процесуирања одговорних, па чак ни комеморације", упозорио је председник Самосталне демократске српске странке (СДСС), саборски посланик Милорад Пуповац, говорећи о нападима на избегличку колону након предаје дела војске Републике Српске Крајине, у којој је, каже, према досадашњим подацима, убијено најмање 78 људи, а међу њима 48 цивила, преноси Хина.
Пуповац је у говору нагласио да су се напади догодили и након завршетка борби, када је већ био потписан акт о предаји, и да су се догодили "у серији напада припадника Хрватске војске и Петог корпуса Армије БиХ на избегличку колону".
"Само на подручју Горњег и Доњег Жировца и шуме Обљај убијено је 78 особа - 48 цивила, 17 војника и 13 за које се још не зна јесу ли били цивили или војници. Поступак идентификације још није завршен", рекао је Пуповац, упозоривши да "држава не омогућава ни да се ти догађаји документују и да се обележе комеморације у миру".
Протерано више од 220.000 Срба
Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", у "Олуји" је са простора Републике Српске Крајине протерано више од 220.000 Срба, а више од 1.900 их је убијено, при чему су почињени бројни злочини. Био је то највећи егзодус цивила у Европи после Другог светског рата. Међу погинулима, односно убијенима, 65 процената су били цивили, од којих је готово три четвртине било старије од 60 година, а 29 одсто убијених биле су жене, већином старице. Србија и Република Српска од 2015. године заједнички обележавају Дан сећања на све страдале и прогнане у хрватској оружаној акцији "Олуја", док Хрватска овај трагичан догађај за српски народ слави као дан победе и домовинске захвалности.
Пуповац је подсетио и на напоре учињене пре пет година када су, како је рекао, и хрватска влада и представници Срба направили кораке према заједничком сећању, али то, према његовим речима, није потрајало.
"Све изгледа као да се враћамо на стање пре пет година, или чак и раније. Но, без обзира на крхкост наших колена, немамо намеру да поклекнемо", поручио је он, додавши да је "морални осећај према жртвама, било хрватским у Баћину 1991, било српским у колони код Двора 1995, оно што не допушта да се о тим трагедијама ћути“.
Управница Документе - Центра за суочавање са прошлошћу Весна Тершелич нагласила је важност очувања сећања и позвала на даље прикупљање података о убијенима и несталима током и након оружане акције "Олуја".
"Након 30 година важно је упитати шта ће остати забележено за децу која сада полазе у школу, или ону која још нису рођена", рекла је, позивајући све који имају информације да се јаве и помогну у допуњавању базе података о жртвама.
Према подацима које је Документа недавно објавила, током и након "Олује" страдале су најмање 2.654 особе, међу којима 1.747 Срба и 416 Хрвата. Потврђени подаци, како је рекла, тренутно постоје за око 64 одсто тих случајева, док се други још истражују. Тершелич је рекла и да "правда није дочекана", а да су судске пресуде донете само за злочине у Кијанима, Мандићу и Прокљану.
"Они који су убијени у колони у Жировцу, у Кијанима, у Двору, на путевима бега, у Сиску, где је каменована колона, заслужују да их памтимо", поручила је она на комеморацији одржаној у Доњем Жировцу, селу на Банији које је готово сасвим опустело. То место је одабрано због близине места страдања избегличке колоне која се почетком августа 1995. кретала према Босанском Новом (данас Нови Град).
Уз породице жртава, скупу су присуствовали представници српске заједнице из целе Хрватске, делегација Амбасаде Републике Србије, саборске посланице Ања Шимпрага и Драгана Јецков, председник СНВ-а Борис Милошевић, и представници цивилног друштва и ПСГ и Зелено левог фронта.
У цркви Светих апостола Петра и Павла одржан је парастос за жртве, а традиционална изјава сећања Српског народног већа, ове године је поновно подсетила на "више десетина хиљада погинулих и рањених, и Хрвата и Срба", свих оних који су морали да пред ратним опасностима, претњама или силом напусте свој дом, завичај и земљу.
Хрватски напад на тадашњу Републику Српску Крајину и протеривање целокупног српског становништва са простора који су Срби настањивали вековима почео је у зору 4. августа 1995. године и трајао до 7. августа.