Линта апелује на Владу Србије: Затражите од ЕУ да Хрватска не слави "Олују"

Прво, како је навео, Хрватска игнорише Уговор о приступању са Европском унијом који је ступио на снагу  2013. године, као и друге међународне обавезе, да процесуира све ратне злочине.

"Према недавном извештају познате хрватске организације за људска права "Документа", у Хрватској се не истражују бројна кривична дела ратног злочина почињена против  српских цивила и ратних заробљеника. Не постоји ниједан активни поступак за масовне злочине против Срба у злочиначким акцијама "Бљесак" и "Олуја", као и другим злочиначким акцијама и у низу хрватских градова. Потпуно је јасно да Хрватска крши и домаће и међународне обавезе", навео је Линта.

Друго, како је истакао, Међународни суд правде у Хагу је 2015. године злочиначку акцију "Олуја" оквалификовао као етничко чишћење односно која је као планирани циљ имала протеривање Срба.

"Апсолутно је неприхватљиво да једна чланица Европске уније сваке године слави етничко чишћење једног народа.  У Хрватској се слави прогон 250.000 Срба и не признаје се више од 2.000 српских жртава, од тога више од 1.200 цивила. На тај начин Хрватска угрожава мир и сарадњу са Србијом  јер живи заробљена у прошлости", истакао је Линта.

Треће, како је истакао, у Хрватској се српске жртве понижавају, вређају, омаловажавају, умањују и негирају.

"Хрватска одбија сваку могућност да се на бројним местима страдања српских цивила поставе спомен плоче са именима страдалих. На крајишком подручју постоји 30-так познатих гробница и гробних места на којима се налазе посмртни остаци Срба, али власт одбија њихову ексхумацију и идентификацију. У Заводима за судску медицину у Загребу, Осијеку и Ријеци налази се око 900 посмртних остатака жртава од који су, према проценама, најмање 50% жртве српске националности. Власт опструише да их идентификује", објаснио је Линта.

Као четврти разлог навео је да Хрватска годинама блокира решавање 1.725 несталих лица који се налазе на хрватском  списку несталих.

Како је нагласио, кључни разлог јесте чињеница да су више од 1.000 несталих лица Срби.

"Због тога Хрватска упорно одбија да објави националну припадност несталих лица и јавно наведе колико је несталих Срба и Хрвата од 1991. до 1995. године", нагласио је Линта.

Како је истакао, забраном прославе злочиначке акције „Олуја” и конкретним захтевима Европске уније створили би се повољнији услови да Хрватска коначно процесуира масовне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима, да призна српске жртве и да омогући да се обележе бројна места страдања постављањем спомен плоча, да реши питање несталих лица, као и да врати отету српску имовину и стечена права физичким и правним лицима и исплати накнаду штете за уништену имовину.