РУМУНСКА НУКЛЕАРКА НА ДУНАВУ ИСКЉУЧИЛА ОБА РЕАКТОРА Низак водостај и повећана потрошња струје створили проблеме
БУКУРЕШТ: Румунија је први пут од пуштања у рад нуклеарне електране Чернавода остала без производње из оба реактора, пошто је државни оператор Нуклеарелектрика одлучио да због рекордно ниског водостаја Дунава контролисано заустави и други блок електране.
Компанија Нуклеарелектрика навела је да је одлука донета у складу са процедурама предвиђеним за екстремне хидролошке услове и да је циљ заштита система за хлађење и очување нуклеарне безбедности електране.
Одлука је донета након што је неколико дана раније из истог разлога искључен и први реактор, пренео је Ројтерс.
Чернавода располаже са два ЦАНДУ реактора снаге по 706 мегавата, који заједно обезбеђују око 20 одсто румунске производње електричне енергије.
Према подацима Министарства енергетике Румуније, гашење другог блока повећаће потребу земље за увозом електричне енергије управо у летњем периоду када је потрошња на високом нивоу.
Пре искључења другог реактора вршна потрошња достизала је око 7,3 гигавата, док је производња у Румунији била око 4,3 гигавата,
Румунска управа за воде Апеле Романе саопштила је да је проток реке на улазу у Румунију пао на око 1.650 кубних метара у секунди, док је вишегодишњи просек за крај јула око 4.750 кубних метара у секунди.
Прогнозе показују да би проток почетком августа могао додатно да опадне на око 1.500 кубних метара у секунди, веома близу историјског минимума из 1985. године од 1.400 кубних метара у секунди.
Ројтерс подсећа да се Румунија истовремено суочава са повећаном потрошњом електричне енергије због топлотног таласа.
Ситуација у Чернаводи поново је отворила питање отпорности нуклеарних електрана на климатске промене.
Електране које користе проточни систем хлађења зависе од довољног протока и одговарајуће температуре речне воде, па све учесталије суше и екстремни топлотни таласи постају важан фактор у планирању рада постојећих и будућих нуклеарних капацитета у региону.
Бугарска нуклеарна електрана Козлодуј, такође, користи Дунав за хлађење реактора, баш као и румунска Чернавода.
Ако би екстремно низак проток и високе температуре потрајали довољно дуго, а Козлодуј би могао да се суочи са сличним изазовима, мада то зависи од локалних хидролошких услова и техничких карактеристика електране.