Агробизнис се унапређује у прекограничној сарадњи с Мађарском

Главни циљ пројекта био је успостављање и одржавање свеобухватног прекограничног система развоја агробизниса који подстиче развој компетенција пољопривредника у областима примене савремених технологија у пољопривреди.
Solarni paneli i drugi obnovljivi izvori energije nedovoljno iskorišćeni u poljoprivrendoj proizvodnji  Foto: M. Mitrović
Фото: Соларни панели и други обновљиви извори енергије недовољно искоришћени у пољоприврендој производњи  Фото: М. Митровић

СЕНТА/СУБОТИЦА: Двогодишњи прекогранични програм развоја агробизниса у пограничном региону Србије и Мађарске управо завршавају Фондација „Pro Sciencia Naturae” из Сенте и Висока техничка школа струковних студија из Суботице удружени у конзорцијум са водећим партнером „Т. Г. Струковном цвећарском и техничком средњом школом и колегијумом” из мађарског града Кецела.

Главни циљ пројекта био је успостављање и одржавање свеобухватног прекограничног система развоја агробизниса који подстиче развој компетенција пољопривредника у областима примене савремених технологија у пољопривреди. То се пре свега односи на породична пољопривредна газдинства и предузетнике, примену информационих технологија и одрживог пословања, при чему је овај пројекат у оквиру Интеррег-ИПА програма прекограничне сарадње вредан 335.649 евра суфинансиран од стране ЕУ са 285.302 евра.

Висока техничка школа струковних студија из Суботице учествовала је у пројекту као партнер са специфичним задужењима да анализира постојеће стање у области агробизниса, развија образовни програм, ствара мултимедијално окружење базирано на развијеним образовним програмима, као и теоретским и практичним тренинзима за фармере.

Директор Високе техничке школе Игор Фирстнер и професор Роберт Шанта напомињу да се ова образовна установа не бави пољопривредом, међутим, имају дугогодишњу традицију изучавања у студијским програмима обновљивих извора енергије, па су због тога и позвани да учествују као партнери у пројекту, пошто се преостала два партнера баве пољопривредом. 

Фото: Игор Фирстнер из Суботице Фото: М. Митровић 

- Ми смо себе нашли у области обновљивих извора енергије , који су недовољно или врло мало искоришћени, а фукусирали смо се на потребе малих пољопривредних газдинстава - указује Игор Фирстнер. - У овој регији Војводине релативно добро може се искористити енергија сунца, геотермална енергија, при чему се не мора ићи на дубоке бушотине него је довољан захват воде са стотинак метара да буде толико топла да се део њене енергије искористи у пољоприврендој производњи. Исто тако могуће је користити енергију ветра и биомасе, што се такође мало користи. Направили смо истраживање да видимо који од ових извора енергије би били интересантни и на који начин примењиви у унапређењу и развоју пољопривредних газдинстава.

На основу студије о потенцијалима обновљивих извора енергије сарадници из Високе техничке школе су се потрудили да сачине едукативни материјал у овој области, а Игор Фирстнер указује да су циљна група била мања пољопривредна газдинства или породична газдинства, која немају толику техничку основу да на академском нивоу врше прорачуне и доносе одлуке. Јер, с друге стране када се погледају каталози произвођача неке опреме, она је пуна хвале, али у пракси баш и није тако.

- Сачинили смо презентације из ове четири области могућег коришћења обновљивих извора енергије које дају основне техничке карактеристике, на основу којих човек може да одлучи да ли уопште да улази или не у таква улагања. Уз то одржали смо низ тренинга, али због тога што су планирани за крај пројекта  због пандемије коронавируса направили смо их онлајн, по четири на српском и мађарском језику. Показали смо да се и са релативно скромнијим улагањима може унапређивати и развијати газдинство. Циљ нам је и био да се покаже да се могу развијати мања газдинства, при чему инвестиције и ти захвати не морају бити велики, него скромнијим средствима - указује Игор Фирстнер.


Дигитална решења

Све оно што пољопривредник види преко видео приказа и анимација, одмах у пракси може ефикасно да примени.

- Преко дигиталних садржаја им се нуде решења за примену преко којих може да одмах сагледа да ли доноси праву одлуку, односно да ли је изабрао најбољи пут. Знамо колико се пољопривреда мења, примењује се нова генетика, нови хемијски препарати и уопште агротехника се развија убрзаним темпом, тако да на овај начин настојимо да људе упутимо да користе најсавременије технологије, јер од тога све више зависи и успех у пољопривредној производњи - наглашава др Ласло Ленђел.


Фото: Ласло Ленђел из Сенте Фото: М. Митровић

Власничка структура обрадивог земљишта је традиционално неповољна, јер постоји велики број малих газдинстава које карактерише ниска радна продуктивност и неефикасно коришћење расположивих ресурса. Фондација „Pro Sciencia Naturae” из Сенте првенствено се бави организацијом факултетског образовања за Универзитет „Сент Иштван” из Геделеа (Мађарска) за основне и мастер студије, такође и образовањем пољопривредника и усавршавањем кадрова аграрних удружења, као и пољопривреднике који користе средства за унапређење својих газдинстава из Фондације „Просперитати” што у Војводини финансира Влада Мађарске.

Водећи партнер на пројекту „Прекогранични програм развоја агробизниса” школа из Кецела пружила је најсавременија достигнућа у аграрној информатици, намењена пољопривредницима, а према речима управитеља Фондације „Pro Sciencia Naturae” др Ласла Ленђела они су се ангажовали на тему предузетништва, односно оних газдинстава која хоће да се посвете обради и преради својих основних производа, па им је неопходно практично упућивање у област аграрног предузетништва, како да остваре те амбиције.

- Битно нам је да у овом виду едукације пољопривредника који улазе у сферу предузетништва укажемо на битне ствари, да код одлука не би правили грешке. Проучавали смо какве су могућности и све што су наши научни сарадници радили и дошли до закључака пренели смо заинтересованим на предавањима у учионицама, а градиво смо обрадили у дигиталној форми. Сагледавали смо међу учесницима и који метод обуке им је био прихватљивији, јер нас је интересовало колико пољопривредници могу да прате најсавременије информатичне технологије. Закључили смо да они који се баве пољопривредом и располажу практичним знањем и искуством, јако ефикасно могу да се прилагоде и уче преко електорнских форми.

М. Митровић

 

EUR/RSD 117.5893
Најновије вести