ОД „ДНЕВНИКА” ДО ПРВЕ ЗБИРКЕ ПЕСАМА! Девојчица из Србобрана Марија Филиповић открила свој таленат за поезију и објавила „Песмице из моје радионице”
Једна тајно написана песмица за 8. март, ауторке Марије Филиповић, ученице четвртог разреда Основне школе „Вук Караџић” у Србобрану, подељена најпре са учитељицом Снежаном Џамбас, била је више од дечјег дара – била је први, пресудни корак на песничком путу.
Песма „Моја мама” је објављена у нашем листу 18. новембра 2024. године на дугогодишњој „Дневниковој” страници посвећеној дечјим радовима „ Дечји Дневник” Објава у нашем листу, како Марија сама каже дала јој је „ветар у леђа” .Уз несебичну помоћ родитеља и учитељице, настала је збирка „Песмице из моје радионице”, као сведочанство да и дете може бити песник и да снови, уз подршку, постају стварност.
Млада ауторка је, како открива за „Дневник”, почела да пише песме у другом разреду и највише воли да пише о животињама, природи и породици, а обично се препусти машти. Омиљени писац јој је, како каже, Мирослав Антић.
— Имам много хобија, али искрено, омиљено ми је писање, читање и одбојка. Моји другари су веома поносни на мене, јер су они прави пријатељи. Моје одељење је посебно, сви смо ту једни за друге — каже Марија. Планира да пише нове песме, а омиљени предмети су јој српски језик и математика.
— Ако морам да бирам, за нијансу више волим српски, јер обожавам да читам књиге и часови су ми јако занимљиви — каже млада ауторка.
Маријина мама, Данијела Филиповић, каже да је њена ћерка још као мала веома брзо учила песмице напамет и да их је знала доста.
Књижевно вече у Народној библиотеци у Србобрану
Ауторка књиге се за књижевно вече у Народној библиотеци у Србобрану, где је представљена збирка песама „Песмице из моје радионице”, припремала пажљиво и посвећено. Према речима учитељице, прво је одабрала песме које ће представити публици, пазећи да буду разноврсне и да најбоље осликају њен стил и поруке које жели да пренесе.
— Затим је вежбала читање, обраћајући пажњу на интонацију како би стихови дошли до публике на прави начин. Поред тога, припремила је и уводне речи захвалности свима који су је подржали на путу стварања и достизања циља — казала је учитељица.
— Љубав према књигама сам јој ја на неки начин усађивала већ са њеним првим корацима и речима. Како је расла, куповала сам јој доста књига за њен узраст, што бајки, што песмица, што дечјих енциклопедија. Тако да је веома брзо заволела књиге. Она сама је прочитала доста књига и управо из свега тога настају песмице, али исто тако и лепи састави. Прву песмицу из њене збирке написала је захваљујући нашој дивној учитељици, јер им је предложила да ко жели може да напише песмицу о мами за 8. март. Марија је ту песмицу написала кришом и на тај начин открила свој таленат за писање, јер је после ње писала песмице за брата, деку, баку, тату, сестру и просто су саме почеле да излазе из ње — каже Данијела.
Чланови шире породице су одушевљени, каже мама, и сви је пуно подржавају, нарочито баке и деке, њима је срце пуно.
У србобранској школи је основан читалачки кутак. То је део учионице обогаћен књигама и илустрацијама крајем првог разреда, када су ученици научили сва слова и започели самостално читање.
— Основни разлог његовог увођења био је да се подстакне љубав према књизи, развије читалачка навика и омогући деци пријатан, мотивишући простор у коме могу да читају, разговарају о прочитаном и деле своје утиске. Управо је ученица Марија Филиповић показала посебно интересовање за поезију и писање, те је, охрабрена мојом подршком и подршком другара из одељења, написала песму поводом 8. марта. У циљу афирмације дечјег стваралаштва и мотивисања ученика да верују у своје способности, одлучено је да се песма пошаље листу „Дневник” ради евентуалне објаве. Марија се увек радо одазива на све литерарне конкурсе — каже учитељица Снежана.
Маријина збирка песама је настала као резултат њеног континуираног интересовања за писање и стваралаштво.
— Редовно је писала песме, радо их делила са другарима и показала зрелост у изражавању осећања и мисли. На основу великог броја њених квалитетних радова, уз моју и подршку родитеља и школе, дошло је до идеје да се Маријине песме обједине у збирку — казала је Снежана.
У процесу настанка збирке учествовали су: Марија, учитељица, родитељи, школа, Народна библиотека и издавачка кућа из Пожаревца.
— Другари Маријино ауторство доживљавају са поносом и радошћу. Често је називају „наша Десанка Максимовић”, радо слушају њене песме и са великим интересовањем учествују у разговорима о њеним стиховима. Њени успеси додатно мотивишу и остале ученике да се опробају у писању, па је в одељењу створена подстицајна и подржавајућа атмосфера у којој се негује таленат, међусобно уважавање и заједнички успех.
С. Аничић Илић