АЕРОДРОМ ЕЧКА КРОЗ ИСТОРИЈУ Од Десанта на Дрвар до спорта и разоноде
Последњих година честа тема у овдашњој јавности био је Аеродром Ечка који, захваљујући својим потенцијалима, али уз велике инвестиције, може прерасти у вишу категорију аеродрома.
Тиме би знатно допринео економском бољитку Зрењанина, у чијој се непосредној близини налази.
Аеродром Ечка је изграђен 1942. Изградили су га Немци, као највећи војни аеродром на Балкану. Са њега су, до краја рата, 1945, спровођене велике војне операције. Сматра се да је и са овог аеродрома полетео један број немачких авиона за тајну операцију Коњићев скок, познатију као Десант на Дрвар. Ова акција је изведена 25. маја 1944. године с циљем да се зароби врховни командант Јосип Броз Тито и уништи руководство партизанског покрета у Југославији.
- Локација за изградњу аеродрома изабрана је још пре почетка Другог светског рата. Наиме, војни аташе Немачке у Београду, мајор Schonebeck, одабрао је простор за изградњу аеродрома још 1938. године. То је учинио одмах након преузимања дужности војног аташеа. Разлога за одабир ове локације било је више. У првом реду то је био повољан геостратешки положај за брзе акције немачке авијације на све жељене циљеве. Пресудни су били и квалитетан састав тла, одговарајући метереолошки услови, посебно погодни ветрови, као и национални састав становништва у окружењу будућег аеродрома – прича за “Дневник” угледна зрењанинска историчарка Нада Борош, некадашња директорка Историјског архива Зрењанин.
У то време велики број немачког становништва живео је како у самом граду Великом Бечкереку, тако и у околним селима – данашњем Лукићеву, Клеку, Банатском Деспотовцу… Оно је још одраније, преко организације „Културбунда“, било упознато са припремама и изградњом аеродома и својски га подржавало.
- За изградњу аеродрома одузето је 1.158 хектара земљишта, углавном од приватних поседника, који су за одузету земљу у потпуности били обештећени. Бетонске писте, у дужини од 1.800 метара, ширине 50 метара, изграђене су од најквалитетнијег бетона. Испод писта изграђени су дренажни канали који се спуштају ка реци Бегеј, која је око један километар удаљена од њих. Дренажа је урађена веома квалитетно, тако да и после највећег пљуска писте након 15 минута постају скоро суве. Испод земље су велики резервоари и други подземни простори, који су били у служби овог великог војног аеродома – наводи Борош.
Након завршетка Другог светског рата, Аеродром Ечка преузела је југословенска војска. Надземни објекти овог аеродрома су порушени. Опрема је пренета на другу локацију, према незваничним причама, на мостарски аеродром. Писте су прекривене земљом и заједно са околним земљиштем коришћене су за узгој пољопривредних производа.
Аеродром је дуго био запуштен, да би почела његова обнова када је „Багљаш” напуштен
- На овакав потез војске сигурно је утицала близина границе са суседном Румунијом, која је од аеродрома удаљена свега педесетак километара. Румунија је, као чланица Варшавског пакта, нарочито после Резолуције Информбироа 1948. године, представљала потенцијалну претњу за ондашњу југословенску државу – истиче Нада Борош.
Због тога је аеродром био потпуно запуштен и препуштен зубу времена. Међутим, 1991. године, захваљујући зрењанинским пилотима који су, због преласка далековода преко аеродрома „Багљаш“, били принуђени да га напусте, почела је обнова и изградња аеродрома Ечка. Данас је то спортски аеродром са школама за обуку, приватним авионима и једрилицама које узлећу са нових травнатих стаза или са старих, делимично оспособљених бетонских писта.