(ФОТО) Кумане је банатско село без банке и кафане, са 333 жртве фашизма и надимком Мала Москва

Препознатљиво по некадашњим ветрењачама (којих више нема), храбрим мештанима и Споменику природе Стари храст лужњак (до ког је скоро немогуће доћи колима), у Куману данас преспава око 2.500 душа. Оне се махом срећу у самом центру села, на раскрсници две улице које су понеле имена великана – Народног хероја Љубице Одаџић и Маршала Тита, око споменика палим борцима Другог светског рата познатог као Драгутин, иза ког се уздижу црква Светих Апостола Михаила и Гаврила и некадашњи Задружни дом, данашњи Дом културе, док се испред њега налази осмолетка „Станчић Милан – Уча” и парк.

– Могу да кажем да је најлепше то што смо мирно насеље које, на срећу, нема великих проблема – каже секретар Месне заједнице Кумане Горан Станчић. – Ипак, наше место нема све што нам је потребно. Рецимо, немамо банку ни банкомат, немамо технички преглед за возила, а сад нема домаћинства без два аута, притом где су трактори и камиони. Остало нам је да асфалтирамо три улице и да реконструишемо бину у Дому културе, у сали која је, могу слободно да кажем, једна од најлепших. Такође, осим посластичарнице, у селу немамо ни једну кафану.

Истина је да за све „крупније” потребе мештани морају да иду за Нови Бечеј, евентуално и Зрењанин, али да се у Куману може пристојно живети – и те како може!

– Имамо гас, градску воду која је технички исправна, иако има и мирис и укус, тако да имамо и еко чесму. Код нас је још увек заступљен систем септичких јама, али будући да смо на висини и нисмо подводни, немамо ни проблем са изливањима – додаје наш саговорник.

У Куману има бројних невладиних организација које се међусобно подржавају и реализују разне манифестације, међу којима је најпознатија она у част Лази Телечком, док је сеоска слава, која се обележава 1. јуна, најмасовнија.

Мештани овог банатског села махом се баве пољопривредом, што ратарењем класичних житарица, што сточарством у оквиру ког су најзаступљеније свињарство и овчарство.

– Имамо доста људи који су отишли на студије и нису се вратили, али и оних који су се одселили у иностранство. Међутим, ако бисмо сви размишљали у том правцу да је најлакше отићи, шта ће онда остати од наше земље? Треба остати овде и покушати направити нешто боље – наглашава Станчић.

Осим плодне равнице, Кумане је окружено и пашњацима али и ловиштем које је богато срнећом дивљачи, зецом и фазаном. Додуше, као и предаторима!

– Шакали и лисице нам понекад улазе у село, чак и јазавци, а проблем је што немаш како да решиш тај проблем – каже секретар, додајући да су им од озбиљнијих проблема и пси луталице за које такође не постоји адекватно решење.

Надине жене – спретне и вредне

На понос села ваља истакнути Удружење жена Кумана које су се пре 25 година окупиле с циљем да негују старе занате, али и да се окупљају и друже. Друго име ове организације је „Надине жене”, по председници Нади Маринков која их све држи на окупу.

– У Дому културе тренутно имамо две просторије, од којих је једна етно соба у којој се налазе предмети које смо скупљале по селу – прича нам наша саговорница. – Бавимо се ручним радовима, дакле све од штрикања, хеклања, шивења, веза, декупажа, а добре смо и у кулинаству.

Да нису не би покренуле Гибанчица фест који ће се ове године одржати по трећи пут и то 30. маја.

– Зовемо друга удружења која доносе своје радове, бирамо најлепши штанд и организујемо такмичење за најбоље гибанчице – каже председница Нада. – Имамо 30 чланица и углавном су све активне. Свака жена нам је за нешто способна. Значи нам што имамо овај простор и прилику где да изађемо и да се дружимо.

Осим шарених куварица, старих предмета и слика, просторије Удружења жена Кумана красе и бројни пехари као доказ да су ове Банаћанке не само вредне, већ и изузетно способне и спретне.

Село храбрих чија је проливена  крв и данас светиња

Премда се Кумане први пут спомиње 1660. године у Пећком катастигу, као чисто српско место са 17 домаћинстава. Међутим, данашње село налази се четири километара источније од првобитног, а „пребачено” је на узвишење како му изливање Тисе не би претило, те је на данашњој локацији од 1801. године. 

Убрзо потом, 1820. је почела да се зида и нова црква Светог Архангела Михаила и Гаврила, посвећена истим свецима као и она која се налазила у првобитном Старом селу. Име је пак добило по номадско-туркијском племену Кумани које је у 11. веку стигло и до Панонске низије.

Када је реч о историји Кумана у протеклих стотинак година, о њој нам је говорио библиотекар у пензији, иначе ходајућа енциклопедија, Живица Радин, познат под алијасом Сима Сипа.

– Први социјал-демократски покрет у селу основан је још крајем 19. века, а када је 1919. године у Вуковару био оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије, од 19 делегата из целе тадашње Југославије, чак тројица су били из Кумана. Како је у свакој кући било комуниста, а 333 је страдало током рата, Кумане је добило надимак Мала Москва – вели Радин, напомињући да је у њиховом атару, након капитулације 12. априла 1941. године, основан и први партизански одред у држави, када је заклетву положило 23 партизана из села, који су касније сви убијени.

Имена и фотографије многих страдалих Куманчана током Првог и  Другог светског рата данас се налазе у спомен соби у приземљу и на првом спрату Задружног дома, односно данас Дома културе, у центру села, а о којој води рачуна општинска организација Српских ратних ветерана, иначе са седиштем у Куману.

– Иако се води да је сваки осми Куманчанин жртва фашизма, прави број страдалих се никада неће знати, јер ми рачунамо и оне чланове породице који су преминули од туге за страдалима, као и они који су услед пострауматског сресног поремећаја изгубили животе – напомиње потпредседник поменуте организације Вујица Голошин. – Раније се више све то поштовало и обележавало, али се ми трудимо да и даље чувамо традицију сећања на пале жртве фашизма између 1941. и 1945. године. По селу имамо спомен плоче на кућама у којима су рођени народни хероји и мештани који су допринели борби.

И у самом селу налазе се бројне бисте хероја, додуше обезглављених, за шта се постарала „бронзана мафија” пре 15-ак година.

Кад већ спомињемо значајне личности, ваља напоменути да је један од истакнутијих Лаза Телечки (1841-1873), глумац и редитељ у чију част се у Куману одржава манифестација „Дани Лазе Телечког”; пототм је ту и прва српска естрадна звезда Јаков Немешев (1796-1849), виолиниста и народни певач; од народних хероја у Куману су рођени Љубица Одаџић (1913-1942) и Јован Веселинов „Жарко” (1906-1982).