ДНЕВНИК У СЕЛУ ГОРЊИ БРЕГ Мирно место на узвишењу усред равнице (ФОТО)

Да је реч о пољопривредном крају јасно је као (ведар) дан, будући да је село са свих страна окружено ораницама, којих има и унутар „блокова“ у самом месту, осим ако дугачке баште нису узурпиране пажљиво нанизаним пластеницима.

Шетајући се по селу узаних узбдо-низбрдо и цик-цак улица, дан у ком се смењују киша и ситан оштар снег делује још тмурнији – огољен, тих и празан. Нигде живе душе, чак ни паса луталица, само начичкане куће до самог тротоара, од којих многе одају утисак да у њима живе само старији мештани који чекају да им се деца за празнике врате из белог света. Што нам и потврђује секретар Месне заједнице Горњи Брег Атила Нађ Немеди, у чијој смо се канцеларији згрејали током наших недавних путешествија.

– Тако је, родитељи живе овде, а деца су им у иностранству. Могу да кажем да нам је село поприлично мирно, а на доброј позицији, јер су нам близу Сента, Кањижа и Бачка Топола – вели нам Нађ Немеди, напомињући да у њиховом атару имају и много лепих салаша којима се нарочито поносе.

Ма колико село деловало празно, у издвојеном одељењу „Чоконаи Витез Михаљ“ (које припада осмолетки „Петефи Шандор“ у Сенти), од првог до осмог разреда има чак око стотинак деце, како нам је рекао секретар Месне заједнице. А том податку доприноси и онај који говори да има доста младих брачних парова који су преко фондације „Просперитате“ купили кућу, одлучивши да живот започну у мањој и безеднијој средини.

– Немамо више толико празних кућа, а сад и кад неко жели да се досели овде, треба му бар 15.000 евра за куповину некретнине – каже наш саговорник, што нас оставља у чуду, будући да на терену нисмо стекли баш такав утисак.

Немамо више толико празних кућа, а сад и кад неко жели да се досели овде, треба му бар 15.000 евра за куповину некретнине, каже нам Нађ Немеди

У сваком случају, мештани Горњег Брега, који су већински мађарске националности, углавном се баве пољопривредом, узгајајући ратарске и повртарске културе, док је некад и виноградарство било на снази, док они који запослење траже у привреди имају могућност да га пронађу у већим оближњим центрима.

– У селу имамо само две продавнице, земљорадничку задругу, школу, вртић, библиотеку, пошту, амбуланту и месну заједницу. Немамо ниједну кафану и то је проблем, па мештани купују пиће у радњама и пију га испред или на пијачним тезгама. Иначе се окупљамо једни код других и дружимо се – прича нам домаћин, додајући да би им у селу најбоље дошла нека фирма која би понудила радна места.

Према његовим речима, у Гоњем Брегу од 2006. године није било већих улагања, односно откад им је десет од 12 улица асфалтирано. За сада им је у плану да одржавају оно што имају, као и да реше питање лоше јавне расвете, коју би требало следеће године да поправе.

Први поуздани подаци о настанку Горњег Брега датирају из 1783. године, када се на једној војничкој географској карти налази уцртано место Виноград на брду. Међутим, још 1751. године, престанком турских најезда, део сенћанских Срба досељава се на узбрдицу, да би се наредних деценија, у два наврата, досељавали и Мађари.

На самом почетку 19. века црквени подаци указују на то да је село имало и капелу која је подигнута у част светог Орбана, док средином истог столећа, при изради катастарске географске мапе, село добија данашњу структуру насеља, када се формирају прве куће и настаје ново име – Горњи Брег.

– У плану је да добијемо гас, али још увек нема новости по том питању. Водоводн систем имамо, а воду црпимо из неколико наших бунара – појашњава Наш Немеди.

Слободно време мештани Горњег Брега могу да употпуне играђем шаха или организовањем у оквиру Библиотекачког клуба, Клуба пријатеља народних песама или Волонтерског центра који је ових дана посебно активан, организујући празничне радионице за најмлађе.

Текст и фото: Леа Радловачки