Потврђују нам да највеће јавно предузеће у општини броји 150 радника. Мирослав Гавриловић истиче да је најстарији у предузећу, прихватио се посла, да сакупи опало лишће, а омели смо га на пар минута, како би нам испричао његова дневна задужења.
Данас чистимо лишће у Градском парку и око целог парка, па идемо у вртић и тамо настављамо са послом - каже Гавриловић и додаје да му посао није тежак, а да је плата лепа и тишим гласом додаје, око 40.000 динара.
Он напомиње да људи у Белој Цркви који хоће да раде живе добро, „а ко неће, тај седи и гледа”.
Има и оних који могу да раде, а неће и примају социјалну помоћ, а ја иако сам најстарији у фирми, радим и на гробљу, не либим се ниједног посла. И што други неће да раде, ја прихватим, истиче Гавриловић и додаје да иако нема пуно школе, ради четири посла. Он ради у јавном предузећу од 1980.године и у марту идуће године га чека пензија, којој се радује, јер би мало да одмори.
Мирослав је, каже, дошао у Белу Цркву с 20 година и цео радни век провео у истој фирми, а у слободно време сече и дрва.
Његова колегиница Весна Николин каже да она није стално, већ привремено запослена у „Комуналцу“ и да је посао напоран зависно од дана.
Ветар нам данас задаје много мука, јер све што покупимо, он одува, па имамо дупли посао, али овде ветар често дува, па смо се већ и навикли, каже Весна са осмехом и додаје да је задовољна послом.
У наш разговор умешала се једна мајка са бебом у колицима, која није желела да нам каже име, али је скренула пажњу да има троје деце, али не прима дечији додатак за треће дете, јер поседује две куће.
Не живимо добро, муж ради сезонске послове, и то нам је што нам је. Имам ћерку од 18 година, сина од 16, и бебу од два месеца, каже мајка троје деце и истиче да из њеног угла, живот у Белој Цркви није лак.
Текст и фото: М. Стакић
Пројекат „Бела Црква објективно“ реализовала је „Панонија медиа“ уз подршку „Дневника“. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
