Откако је дошао на поменуту функцију 2007. године, много шта се уложило и постигло у том селу у општини Сремска Митровица.
Обнављајући постојеће и градећи ново, Бешеново опет постаје сремски кутак идеалан за живот, како старијих генерација, тако и млађих, којих је, додуше, све мање. Можда је ситуација с коронавирусом убрзала неке ствари и оживела село, али то свима годи, па се тако већ увелико не могу наћи празне куће на продају. Чак је Планом детаљне регулације села предвиђена препарцелација дела села и пашњака, где ће бити обезбеђен простор за изградњу око 40 нових кућа.
– То је један од озбиљнијих и најважнијих пројеката које смо урадили, а који се тичу будућности нашег села – задовољан је Лакетић, додајући да ће се плацеви продавати по најнижим законским ценама, а већ су уцртане све стазе, прикључци, паркинзи... – Имали смо и доста празних кућа, али се због короне доста људи доселило. Камо среће да је био неки бољи начин да нам се раздрма свест о важности и предности живота на селу, али у будућности ће људи сигурно више размишљати о кућама у природи.
Заједничким снагама мештани су у оквиру бројних акција раскрчили и оградили месно гробље, направили прилаз, а од марта ће почети изградња капеле, што ће реализовати једна београдска грађевинска фирма. Такође, реновирали су комплетно фудбалско игралиште БФК „Бешеново”, поравнали су терен и урадили земљани насип уз помоћ људи из фирме „Лафарж”, општина им је средила свлачионице, увели су струју и воду, а прошле године су наткрили трибине.
– Успели смо да средимо и просторије Ловачког друштва, а сваке године се потрудим да им нешто ново набавим, телевизор, климу, фрижидер... Планирам да им сад средим кухињу и све што им треба – прича наш саговорник. – Започели смо оспособљавање једног крака водоснабдевања у викенд насељу јер горњи део села има проблем с водом, нарочито лети. Кад су врућине и суше, пресуши бунар у Прњавору, а иако добијамо воду с две стране, из Бешеновачког Прњавора, додајемо и из црпне станице која је испред села, а у коју вода стиже из Сремске Митровице. Међутим, она је малог капацитета и горњи део села свакако остане без воде у неком тренутку у току лета. Поручили смо огромну цистерну од 40 кубика воде, која ће се стално допуњивати и држати баланс.
Рођени мештани Бешенова испратили су све могуће промене у свом селу и махом се најрадије сећају неких давних времена када их је било више, кад су се чешће дружили и окупљали. Међутим, упркос недаћамо које су их снашле протеклих деценија, сматрају да њихово село има потенцијал, нарочито у туристичком смислу, и то захваљујући оближњем Бешеновачком језеру.
– Колико знам, фирма која ископава руду је у обавези да до 2025. године рекултивише површински коп, а да потом све врати у првобитно стање – каже Лакетић. – Има ту милион неких идеја и прича шта би се даље могло урадити, али ништа није на папиру, тако да, ко зна када ће се реализовати и ко ће то урадити. Мислим да је језеро допринело да нам се доселе људи са стране и мислим да би било добро да се на језеру направи нешто, али ко нас пита шта бисмо ми ту хтели...
Ипак, мештанима је највећа бољка некадашњи Дом културе, који им већ деценијама копни пред очима. Огорчени што им се најлепша сећања руже урушавањем објекта, непрестано се питају шта ће бити с том грађевином, која је највећа тог типа у Срему.
– То је био најпосећенији дом културе, имали смо и манифестацију „Први глас Срема”, а у дворишту смо ми, ђаци, садили цвеће, правили стазице од каменчића... – причају нам житељи Бешенова. – Некад је на спрату била учионица и 33 ђака је ту похађало осми разред. А сад од првог до четвртог нема ни 20 деце... Онда су нам укинули школу од петог до осмог и рекли су да је боље да ђаци путују у друго место, него да путују наставници и долазе код нас.
О судбини тог величанственог Дома културе мало ко може да одлучује јер је Грађевинска инспекција наложила рушење, али је Лакетић успео то да стопира, поставивши јасан услов – ако се објекат буде срушио, даје оставку на место председника Савета месне зајенице.
– Не желим да се после прича да сам га ја срушио, ја имам децу и не планирам да идем одавде, тако да може само да се прича да сам нешто направио. Моја идеја је да се с једне стране објекта уради тоалет, с друге стране озбиљна кухиња и да се отвори према сали, и да се направи вишенаменска сала за издавање. Спрат бих дао Удружењу жена, али оне нису нарочито активне. Да ли ћу то све успети? Ја мислим да хоћу... Планирам ове године да кренемо с тим – наводи наш саговорник.
Леа Радловачки
Фото: В. Фифа
Шпартање по Бешенову, ал’ у Митровицу на сладолед
Пензионерка Милица Латас родом је из Бешенова, а ту се и задржала јер се заљубила, не у село, већ у супруга, кад је за то дошло време. Затекавши је на прозору куће, изграђене двадесетих година прошлог века, прозборили смо коју и уверили се да је пензионерима у Бешенову напросто милина!
– Овде је најлепше у пролеће, кад може да се иде. Имам другарицу па нас две шетамо по селу – ведра је бака Милица, па нам се још и хвали да понекад с децом оде до Сремске Митровице „на сладолед и тако то”. – Овде су међуљудски односи супер. Нема да ту неко диже нос... Кад се не видимо неколико дана, онда морамо телефоном да се чујемо. Идеално је овде за пензионере. Шта нам фали? Донесу нам млади све што нам фали...
О пензионерској дивоти у Бешенову говори и Владимир Калац, који је одлучио да баш у том месту испуни све оно што је одувек желео.
– Привукло ме је језеро и ту сам хтео да се бавим воћарством и пчеларством – каже Калац. – Иначе сам активан планинар, берем лековито биље, везан сам за природу зато сам се повукао овде и сад ми је фино.
С друге стране, пензионер Ђорђе Данојлић носталгично се сећа прошлих дана, а сада га највише једе вандали и „неваспитани људи другачије оријентације” који су уништили спомен-плоче народним херојима и борцима из Другог светског рата, који су дали животе за слободу од окупатора.
