Ови вредни пољопривредници приносом су веома задовољни, као и квалитетом овогодишњег рода кромпира.
-Сејемо ране, средње ране и касне сорте, од холандског и немачког семена. Кромпир вадимо у фазама, како доспева, све до половине септембра - каже Оскар Сарвак.
Производњом кромпира Сарвакови су озбиљније почели да се баве пре пет година.
-Набавили смо машине, јер је највећи проблем у пољопривреди радна снага. Сада имамо озбиљну механизацију, укључујући и линију за прање кромпира, тако да смо способни да кромпир испоручујемо трговинским ланцима који траже квалитет и количине - истиче Сарвак.
Раније су Сарвакови сејали и парадајз и краставац, али су од тог поврћа одустали баш због недостатка радне снаге. Сада су се оријентисали на три културе - кромпир, лук и шаргарепу.
-Није проблем произвести квалитетан кромпир, али ако мислите да нађете своје место на тржишту морате имати и количине. Ми смо са нашом механизацијом за то спремни и ту сам пронашао математику. Наша машина за вађење замени педесет људи. Чак ни цена кромпира, и овог осталог поврћа које сејемо, није пресудна. Ако имате довољне количине, рачуница постоји - сигуран је Сарвак.
За наредну годину Сарвакови планирају да кромпир сеју и у пластеницима и да им први род доспе већ почетком априла.
- Опстаће они произвођачи који набаве добру механизацију. Ми имамо 10 - 15 наших сталних радника на које можемо да се ослонимо. Сезонски радници нису поуздани. Кад стигне комби са радницима, никад не знате на кога можете да рачунате - буде радника од 10 до 90 година. Један дан дођу, два не дођу. Ту посла и рачунице нема. Где год можемо, ми радимо машинама. Ко не може да купи механизацију, тешко да може да се избори на тржишту и на крају да опстане. А скупу механизацију могу да купују они који имају наследнике у послу. Ја сам у нашој породици друга генерација која се бави повртарством, а очекујемо и трећу – истиче Оскар Сарвак.
Ж. Балабан
