То је учињено на основу Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста.
Зграда, у којој се данас налази управа Дома здравља, припадала је супружницима Лују и Фани Кинстлер, који су били Јевреји. Кинстлеровима је комесар за јеврејску имовину у Великом Бечкереку Стефан Хофман, без њихове воље, откупио имовину за тадашњих 346 динара, а то је констатовано уговором из 1943. године.
Како захтев за повраћај имовине није поднео нико од наследника (ако их има, јер у решењу се не спомиње каква је судбина задесила Кинстлерове, што се може претпоставити), то је учинила Јеврејска општина, као и у другим таквим случајевима. Захтеву да се ова зграда врати Јеврејској општини противили су се и Градско и Републичко правобранилаштво. У поднесцима које је Градско правобранилаштво подносило, као разлог противљењу се наводи да је у питању здравствена установа, а по закону се таква имовина не враћа у натуралном облику.
Ипак, Агенција за реституцију донела је решење да се зграда врати баш у натуралном облику, јер је различитим методама установила да се у згради налазе канцеларије, да у њој нема медицинских инструмената ни апарата, и да се посао који се обавља у овој згради може обављати и на сваком другом месту.
По правноснажности решења, овај ће се објекат наћи у слободном промету, а Град Зрењанин, који је уписан као носилац права својине, имаће право прече куповине. Против овог решења могуће је уложити жалбу Министарству финансија, као другостепеном органу.
Кућа др Луја Кинстлера, у Светосавској улици 31, изграђена је 1931. године. Зграда коју је пројектовао архитектонски биро браће Томић из Панчева, конципирана је тако да својом архитектонском композицијом наглашава угао Светосавске и Пупинове улице. Један је од првих објеката који су изведени у стилу модерне. Карактеристично за правац модерне је раван кров који у овом случају има благи пад од Пупинове улице према дворишту, чиме се акцентује просторна организација ентеријера. У приземљу се налазила зубарска ординација са чекаоницом, као и приватне просторије за дневну употребу, док су на спрату смештене спаваће собе и помоћне просторије, као и једна велика тераса са улице. Зграда је изведена са свим модерним инсталацијама, са самосталним бушеним бунаром и етажним грејањем. Сачувана је у изворном изгледу.
Ж. Балабан
