СОМБОР: Док житељи Сомбора и околине увелико гласају за нове предлоге чију реализацију локална самоуправа планира за 2022. годину у оквиру пројекта партиципативног буџетирања, пристижу и резултати претходних изјашњавања грађана о томе који им је пројекат приоритет у њиховој месној заједници. Тако је градоначелник Антонио Ратковић, са стручним сарадницима и представницима Месне заједнице Стара Селенча, обишао радове на изградњи стазе дуж Великог бачког канала, од моста на Апатинском путу до излетишта Тромеђе.
Овај пројекат изградње нове стазе изабран је у оквиру партиципативног буџетирања још 2018. године, а пре преласка на реализацију пројекта, израђена је пројектно-техничка документација.
- Пројекат који је 2018. године изгласан са највише гласова наших суграђана данас је у фази реализације. Очекујемо да стаза у дужини од око 2.300 и ширини од три метра буде завршена за неких месец дана и да овај део пешачке стазе од Апатинског моста до Тромеђе буде и свечано предат на употребу нашим суграђанима - истакао је Ратковић, приликом обиласка радова.
Овај посао вредан је скоро 30 милиона динара, укључујући и ПДВ, а радове изводи овдашње свеприсутно предузеће „Сомборелектро“ са својим уобичајеним подизвођачем фирмом Џими комерц из Пригревице.
Занимљиво је да цео пројекат изградње пешачко-бициклистичке стазе дуж Великог бачког канала имао својеврсну предисторију још крајем прошлог и почетком овог миленијума у јавно презентованој разрађеној идеји „Сомбор на води“ једног од најугледнијих овдашњих друштвено-спортских радника, проф. Миланка Јовичића и архитекте Мирослава Јоргачевића. Тим пројектом је било предвиђено оживљавање, тада као и сада закоровљених, обала Великог бачког канала, низводно од купалишта Штранд, док би срце целог пројекта био спортско-туристички комплекс на Тромеђи, односно воденој раскрсници Великог бачког и канала ДТД.
Док ниче ова стаза, својеврсни продужетак сличног пројекта, шеталишта од узводно лоцираног железничког моста на угашеној прузи Сомбор-Апатин до градског купалишта „Штранд“ реализованог још 2008. године, у оквиру заживелог пројекта партиципативног буџетирања и следеће године ће се реализовати по један пројекат, који добије највише гласова, за сваку од сеоских и градских месних заједница. Разлика у односу на претходне године је у томе што је гласање организовано путем гласачких листића на којима се већ налазе по три предлога, од којих се заокруживањем бира један.
Грађани листиће добијају на кућну адресу, а листићи су различити за сваку месну заједницу, па је након заокруживања жељеног предлога неопходно да гласачки листић грађани доставе у просторије месне заједнице којој листић припада. Из локалне самоуправе наглашавају да уколико грађани желе да гласају, а нису добили листић, могу да се појаве у просторијама месне заједнице којој припадају где ће им бити омогућено гласање.
М. Миљеновић
