То признање уручено им је недавно у Сремским Карловцима, где су присуствовали и малишани заједно са васпитачицама.
Једина надаљска васпитачица, како за себе воли да каже Данијела Миличић – Требатицки, пошто две колегинице Љиљана Плазачић и Даринка Рафајловић долазе на посао из Срборана, наводи да вртић има бројна признања, захвалнице и дипломе стечене на дечјим драмским смотрама, манифестацијама и фестивалима и од локалне самоуправе. Она лично, носилац је највишег покрајинског признања у области просвете, „Ђорђе Натошевић”, за целокупан васпитно - образовни рад, од Општине Србобран има Октобарску захвалницу, а у марту је добила признање Асоцијације наставника с подручја бивше Југославије.
- Ова асоцијација чији сам члан броји за сада 150 наставника, има критеријуме на основу којих додељује признања, па сам награду стекла захваљујући радној биографији - наводи васпитачица Данијела, и додаје да је са 20 година радног стажа сада на половини радног века.
У Надаљу у вртић од јесени креће 28 предшколаца. -Деце имамо мада их никада није доста - каже васпитачица Данијела. - Породице се досељавају у Надаљ, уз претежно Роме, долазе и млади брачни парови, који од Покрајине добијају новац за куповину старих сеоских кућа. Вртић „Бубамара”, наглашава, проширен је 2009. године управо зато што је те године у Покрајини, једино Надаљ имао позитиван природни прирашатај. Уз 22 предшколца који од јесени крећу у први разред, у две групе у „Бубамари” је ове школске године било још 35 малишана.
У раду, вели, имају велику подршку родитеља, који се за час скупе. Присутно је, каже, и колегијално разумевање, не гледа се на то, ко је ко, већ су тетка Сањи увек сви на услузи, па с децом и њиховим родитељима замисли се спроведу брзо, а у првом реду одржавање зеленила. Љубав према професији је на првом месту, од тога зависи квалитет у раду с најмлађим нараштајима, потврђује васпитачица.
Вртић у Надаљу, споља и унутра изгледа као мало који, а васпитачица Данијела каже да заслуга за то припада и локалној заједници и онима који раде овде. Оно што се ретко виђа је двориште пуно дечјих бицикала. Васпитачица, каже, то предшколци који од јесени крећу у први разред, возећи тротоаром уз куће, долазе у вртић.
-Трудимо се да увек будемо бољи од других. Део дворишта претворили смо у малу башту, где деца, уз нашу помоћ, саде лук, шаргарепу, зачинско биље, парадајз, паприку, зелену салату… и по жељи током оброка, могу сами да га изберу и једу -каже васпитачица Данијела. – Од недавно имамо и воћњак, по једно стабло јабуке, вишње, трешње, имамо рибизле, купине. Воће тек треба да беремо, а док род не стигне, водимо децу по домаћинствима, да виде и учествују у берби – истиче васпитачица Данијела.
З. Делић
