На свечаној академији наступили су чланови певачког друштва „Преподобни Рафаило Банатски” и глумци зрењанинског позоришта. Представљена је и монографија Станка Ж. Шајтинца и Драгана Рајачића, а заслужнима су уручена признања „Тоша Јовановић”.
Директор позоришта Иван Француски указао је на мисију театра - да негује позоришну уметност, помаже српску драмску књижевност и да брижљиво чува и одржава чистоту српског језика. Француски је додао да позориште треба да има кључну улогу у националној култури, као и да има врло важну улогу у васпитању младих генерација.
У име Града Зрењанина, свечаности је присуствовао и заменик градоначелника Саша Сантовац, који је подсетио на почетке овдашњег позоришта.
- Када је далеке 1839. године неименовани бечкеречки трговац претворио житни магацин у ову прелепу салу, свакако није могао наслутити величину и узвишеност једног таквог дела. Без обзира да ли је истинита чувена прича и легенда о љубави према пештанској глумици, или су разлози сасвим другачије природе, наше позориште остало је до данас да сведочи о огромном културном значају једне релативно мале средине, какав је био Велики Бечкерек у то време. Остало је да сведочи да се на овим просторима, у китњастом барокном окружењу, догађало позориште у пуном сјају, пуне три деценије пре него што је то био случај у данашњем националном театру, београдском Народном позоришту - рекао је, између осталог, Сантовац.
Он је истакао и да је позоришна уметност, као својеврсни родоначелник свих других уметности, „облачила” овај град у средњоевропску културну одору, а недостатак сталних домаћих глумачких ансамбала није представљао препреку да публика често и редовно ужива у представама. Уместо њих, рекао је, долазиле су гостујуће трупе или дружине, како су се тада звале, и ти наступи неретко су представљали праве позоришне и уметничке доживљаје о којима се у граду дуго причало.
- Када нека установа пуних 180 година, у континуитету, обавља исту делатност, обавља исту културну мисију и одгаја публику у духу правих културних вредности и високих уметничких домета, онда је то јубилеј вредан сваке пажње. И више од тога, то је 180 година опстајања и развијања у свим могућим условима - рекао је Сантовац.
Он је истакао да и данас, када у посету долазе дипломате и високи гости, али и ђачке и пензионерске екскурзије, прво на шта им се скрене пажња јесте управо то да се у Зрењанину налази најстарија позоришна сала у Србији.
Ж. Балабан
