Будући да памте боље дане, када су се више дружили и забављали, одлучили су да ове пензионерске и најчешће усамљене, проведу у весељу и заједничком раду.
- Да не урекнем, мало нас има у селу, али смо сложни - каже нам насмејана Биљана Такач, додајући да у Бођанима има бар око 200 пензионера. - Једноставно смо се удружили да мало радимо, покренемо село, да испунимо и себе, да се дружимо, да имамо где да се забавимо, да попунимо време, да се играмо, па уз музику и песму ми и играмо...
И како се спомене песма, тако осмеси нарасту, а руке увис и салу Дома омладине очас испуне звуци омиљених им стихова.
- Сређујемо салу јер смо се солидарисали, а и уз помоћ добровољних прилога - напомиње Такач, док просторију испуњују мириси фарбе, лака, али и свеже припремљених крофни са домаћим пекмезом. - Имамо ми мушкарце који знају свашта да раде, па не морамо да плаћамо мајсторе.
Како секретарка овог удружења Мира Станков каже, највећи проблем су мале пензије, што и не чуди будући да је њена свега 7.500 динара. Али, од кукања нема ништа, додаје бака Мира, док се њена другарица Биљана убацује и одмахује руком: „И са малим пензијама ми смо задовољни, види, осмех на лице!”
- Ово Удружење и активности нам много значе, поготово нама који смо сами, без мужева, а деца су нам свака на своју страну - наводи Станков, наглашавајући како у селу има више удовица него удоваца. - Овде се мало опустимо од све бриге и од све секирације и од све самоће...
Наведено можда најбоље дочарава мештанка Бођана Љубица Леринц, или баба Љуба, како највише воли да је сви зову. За њу кажу да је највећи боем у селу, али и хуманитарац, будући да је донирала крв чак 57 пута.
- Тајна дугог живота је бити весео, насмејан, и кад ти је најтеже запевај, не дај да ико види да плачеш - саветује баба Љуба и присећа се како је певала и док су је водили на операцију карцинома дојке. - Некад сам пила чашицу-две, а попијем и сад! Е, сунце моје, па давање крви није данас, већ прекосутра, данас може да се попије, добро је за циркулацију, доктори кажу.
Међутим, чини се да тајна срећног живота не лежи само у чашици-две, па баба Љуба дели и друге рецепте...
- Шта ће ми даса? Ја сам се удала, мужа сам са’ранила на време, нисам луда опет то да пробам... До пензије сам радила мало на њиви, мало с мужем у занат, била мама, домаћица, само још нисам пробала да будем швалерка, кад је он умро, више ни не могу бити, сад сам слободна па и не вреди - враголаста је бака Љубица. - Уживање за себе увек мораш да имаш и зависи од тебе саме, нико ти не може пружити ако ти нећеш, увек мораш направити себи мало времена. Кад сам имала времена, нисам скитала, него сам читала. И сад читам, волим белетристику, Ћосића, па редом, сад моментално читам Андрића.
Л. Радловачки
