Наиме, захваљујући средствима обезбеђеним из републичког буџета, приводе се крају реконструктивни радови у свим просторијама у којима на свет долазе малишани из целог Западнобачког округа, а у то како посао одмиче желео је да се увери и сомборски градоначелник Антонио Ратковић, који је са сарадницима обишао мајсторе.
- Пројекат реконструкције породилишта финансирало је Министарство без портфеља задужено за демографију и популациону политику, као и Град Сомбор, а извођач радова је „Сомборелектро”. Реконструкцијом сомборског породилишта, пре свега, будуће маме и наши најмлађи суграђани, који ће доћи на свет, имаће лепши амбијент и боље услове у нашем породилишту, које је било у доста лошем стању, с обзиром да је реконструкција пре 20 година последњи пут овде рађена и овим радовима ће тај простор стварно бити у значајној мери улепшан и побољшан - истакао је Ратковић током обиласка.
Породилиште се налази у најстаријој згради сомборске болнице, подигнутој далеке 1925. године, а чију је изградњу финансирала владарска кућа Карађорђевића, одричући се свог „мираза“ прикупљеног у Сомбору поводом свадбе краља Александра са Маријом Румунском.
Како су 2006. године у склопу знатније реконструкције целог болничког комплекса финансираног из средстава ЕУ обновљене само две операционе сале породилишта сада ће комплетно одељење бити реновирано, па ће будуће мајке и запослени гинеколози, сестре и техничари добити нове собе, тоалете, биће постављене нове инсталације и климатизација, замењено осветљење, а први пут овдашње породилиште ће добити и посебну изолациону јединицу и двокреветни апартман за жене које желе приватност, што отвара могућност присуства очева порођају, пракси која је одавно заживела у свим развијенијим земљама.
У реконструкцију породилишта је уложено више од 19 милиона динара, а радови које изводи овдашња компанија „Сомборелектро” су били првобитно планирани средином прошле године, али су због неповољне ситуације са ковидом тада одложени за сам крај лета, па је у складу са потребама сеоба одељења почела још крајем августа, како би мајстори могли уопште да отпочну са радовима.
У међувремену је оспособљен простор на Одељењу гинекологије за хитне случајеве, односно порођаје код којих нема времена да се иде у друге центре, док се у нормалној процедури будуће маме из Сомбора и целог Западнобачког округа упућују на порођај у суботичку Општу болницу или у Клинику за гинекологију и акушерство у Новом Саду, Бетанију, пошто је са ове две болнице склопљен договор како не би искрсавали проблеми око пријема трудница и порођаја у овим установама.
Сличан систем је био установљен и приликом претходне реконструкције почетком овог миленијума, када су жене биле упућиване на порођај у Суботицу или Нови Сад, па је и сада постигнут договор да жене код којих је планиран царски рез буду упућиване у Бетанију, пошто у суботичкој болници постоји мањак анестезиолога, исто као и у оној сомборској. Труднице које се порађају природним путем могу да бирају где ће се породити, уз обавезу да се тамо јаве најмање три седмице пре термина порођаја, а процену да ли ће трудница моћи безбедно да стигне у суботичку болницу или у Бетанију, одредиће њен гинеколог након прегледа, па ће тако мали Сомборци који се буду рађали до завршетка реконструктивних радова у овдашњем породилишту као место рођења силом прилика имати Нови Сад, или Суботицу.
М. Миљеновић
