Комшије је много воле и имају поверења у њене препоруке приликом куповине. Но, Славица каже да је посао јако опао, људи мање купују.
– Имам око 60 одсто мање продаје него раније. Све се променило, начин пословања, али и однос људи више није исти. Нема разумевања нити толеранције. Данас је много теже бити предузетник, у односу на период од пре неких 10 до 15 година. Пре короне је продаја још и ишла добро, а како је пандемија кренула, било је све мање посла, па се роба гомила. Морала сам да отворим други бутик у Сакулама, како бих распоредила све ствари, међутим, сада нисам сигурна да ли ћу наставити да радим, колико год да волим овај посао и уживам у њему – прича Карајовић.
Све то није разлог да Славка не учествује су хуманитарним акцијама, а највише даје за децу, болесне и социјално угрожене комшије. За Божић увек Славица припреми неке поклончиће за децу, али и за 8. март женама воли нешто да поклони, макар ешарпу. Пријатељи из Италије јој такође доносе гардеробу, коју она подели, и то највише деци.
– Код мене Центар за социјални рад узима пакетиће за децу у хранитељским породицама. Они имају неки износ који могу да ми уплате, али ја волим да дам и преко тога. Није све у парама, када та деца добију поклоне, ниједна новчаница не може да купи ту срећу коју видим на њиховим лицима. Мени је то највећа награда – искрено ће Славка.
И. Бакмаз
