Овим би се посетиоцима гробља омогућило несметано паркирање, што је до сада представљало велики проблем, јер су посетиоци гробља своје аутомобиле паркирали поред пута и у околне улице, што је опет нарушавало безбедност свих учесника у саобраћају, пре свега пешака.
Када цео посао буде готов у додатни паркинг простор површине преко 700 квадратних метара, иначе довољан за 32 возила, биће уграђено 110 тона асфалта. Уређен је и приступни пут и прилазна стаза на главном улазу, а омогућен је и приступ паркингу из још једне улице, оне Бранка Радичевића, чиме ће главна прилазна саобраћајница, Улица Вере Гуцуње бити додатно растерећена.
Овом инвестицијом варошке власти полако приводе крају комплетно уређење најстаријег гробља у Сомбору, пошто се завршава и сала за даће, а недавно је комплетно рестаурисана и капела, о којој у варошким хроникама стоји забележено да је овдашња православна црквена општина на, некада Светоуспенском, а сада Великом православном гробљу, изградила давне 1786. године. Само Велико православно гробље, иначе је прва „вечна кућа“ која је још увек у употреби у Сомбору, пошто постоје материјални докази да се са сахрањивањима на овој локацији почело још почетком 18 века.
Најстарији сачувани надгробни споменици потичу из 1713. и 1718. године, четири деценије пре него што ће сомборски милитари, Срби и Буњевци, граничари Хабзбуршког царства, за себе и своју варош исходовати племићку титулу, односно статус слободног и краљевског града, до којег су дошли 1749. године указом царице Марије Терезије. Ипак, постојање надгробних споменика без икаквог натписа, од којих су два сачувана у овдашњем Градском музеју, указује на могућност да су Сомборци своје претке на овом месту сахрањивали и знатно пре, још у 17. веку, пошто су споменици тог доба били карактеристични управо по непостојању икаквих натписа о покојнику.
М. Мћ
Пројекат „Јавни интерес у Сомбору“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
