Прво су положени венци на спомен-плоче на згради у Улици Милоша Црњанског 72, од 1886. године Јеврејске школе, чиме је обележен Међународни дан Холокауста, а онда су на спомен-обележју крај ушћа Великог бачког канала у Тису одржани комеморација и парастос невиним жртвама тродневног погрома, којим је окончана Велика рација у Јужнобачком округу 1942. године.
Првом скупу присуствовали су представници јеврејских заједница у Србији и локалне самоуправе. Пре полагања венаца на две беле мермерне плоче, одржан је рецитал и пригодним беседама обратили су се у име локалне самоуправе заменица председника општине Бечеј Далила Дујаковић и чланица Општинског већа задужена за верске заједнице Каролина Смијешко, а Роберт Ковач је у име јеврејских заједница Србије изговорио молитву на хебрејском језику.
Комеморацији на месту где је од 26. до 28. јануара 1942. године страдало око 400 невиних Јевреја, Рома и Срба, присуствовали су потомци страдалих, представници друштвено-политичког живота и грађани највеће потиске општине. Све је почело химном „Боже правде”, минутом ћутања и читањем познатих имена страдалих у злочину хортијевске фашистичке солдатеске, уклесаних у мермерну плочу на спомен-обележју постављеном на месту где су убијени и бачени под лед у Тису.
„Свесни смо тога да прошлост не можемо променити, али можемо учинити да она промени нас, да будемо одлучнији више него икада и кажемо да овде нема места за зло, мржњу и нетолеранцију“, казао је у беседи председник општине Бечеј Драган Тошић.
„Данас смо овде не да бисмо упирали прстом у кривце, јер то треба препуститу суду историје, већ да бисмо се сетили жртава до којих је дошло због безумља фашистичке идеологије и мржње међу народима, који су пре и после крвавог рата живели у слози.“
Пригодним речима обратили су се у име општинске борачке организације Милан Башић, а у име Јеврејске заједнице Србије Иван Ујхази. Традиционални Светосавски скуп је настављен парастосом који су служили свештеници овдашње Српске православне цркве
Молитве за вечне жртве изговорили су и декан Римокатоличке цркве у Бечеју Ласло Фудерер и на хебрејском језику Роберт Ковач.
Текст и фото: В. Јанков
