Нису прекрасне папуче које прави мајстор Шандор и везом украшава Илонка нени само за украс и парадирање, него их и свакодневно припаднице лепшег пола могу користити.
- Обичне папуче сам годинама правио за продају на пијацама и вашарима, међутим, овај занат ми се временом претворио и у хоби. Занат сам изучио код искусног старог мајстора Лајоша Чањиге из Бачког Петровог Села. Код њега сам у радњи био три и по године и после сам отворио самосталну занатску радњу у Ади – прича мајстор Шандор Салма.
Имао је Шандор купаца за обичне кућне папуче, али и од када се посветио изради папуча украшених везом, које изискују више труда, не жали се јер купаца има све више. Мајстор Шандор ипак напомиње да се не може обезбедити за живот само од ових уникатних папуча, па због тога прави и анатомске папуче за апотеке.
- Не идем на пецање ни у лов, нити се бавим другим занимацијама, већ ми је занат постао истински хоби. Нажалост, пре две године ми је умрла супруга с којом сам заједно радио, па сам наставио да радим сам – сазнали смо од Шандора.
Папуче су права дела примењене уметности, мада радионица мајстора из Аде нема статус занатско уметничке радионице иако у стварности то јесте. Уникатне папуче украшавају се сада чак са 12 различитих мотиве, са тенденцијом да се број мотиве повећа. Сазнали смо да се тренутно раде са још три нова мотиве.
- То су папуче код којих се све прави искључиво ручним радом, од првог корка па до украшавања везом са народним мотивима – истиче мајстор Шандор. – Због тога су и скупље од папуча за свакодневну употребу које праве други мајстори, креће се почев од 40 евра или 4.800 динара па навише, зависно од тога каквим се везом украшавају, јер удовољава се и посебним захтевима муштерија. Вез не радим ја, зато што немам толико времена, него тај део посла ради једна старија жена, Илонка нени из околине, која жели за ширу јавност да остане анонимна. Али, она заиста веома вешто и са пуно љубави везом украшава ове уникатне папуче.
На папучама из радионице мајстора из Аде, које он нуди на етно манифестацијама, има мотиве народних ношњи из разних крајева Војводине, од оних карактеристичних за регион Потисја, до мустри каквим се украшавају ношње у Дебељачи, Дорослову, Богојеву… а хоће да се на папучама из његове продукције нађу сви мотиви народних ношњи из Србије, да остане за генерације које долазе.
- Мени се исплати ово радити, зато што волим занат којим се бавим, тако да ми није тешко. Без обзира што пуно људи каже да се не исплати то радити, мени итекако вреди. Учинак не може да се мери бројем пари папуча, јер свака папуча има своју шару, захтева посебну пажњу. Никада нисам гледао колико папуча могу у својој радионици за један дан, недлеју или месец да направим. Друге преокупације немам, него када уђем у радионицу радим како ме посао понесе и у изради ових папуча не гледам на време. Другачије је када су у питању анатомске папуче, од којих треба обезбедити егзистенцију – каже мајстор Шандор Салма, који би волео и верује да занат којим се бави има ко да настави, јер је старији син заинтересован и хоће, међутим, напомиње да је о томе још рано говорити јер тек иде у пети разред основне школе.
Текст и фото: Милорад Митровић
Пројекат “Ада данас“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
