Наиме, стечајни управник Милан Нићетин огласио је на продају последњу имовину коју ово предузеће поседује - стамбену неусељиву зграду у Мужљи и управну зграду овог предузећа, која се налази у главној градској улици у Зрењанину. Управна зграда процењена је на скоро 40 милиона динара, а онај ко планира да је купи мораће да положи депозит у износу од 15 милиона динара. Јавно надметање обавиће се 11. јануара, у 11 сати, у просторијама предузећа, у Улици Александра Првог Карађорђевића.
Овај атрактивни пословни објекат, у централној градској улици, дуже време је био предмет нерешеног имовинско – правног спора, због чега раније није нуђен на продају, уз осталу имовину „Гвожђара“. Заврзлама је настала када је утврђено да објекат припада „Гвожђару“, а земљиште на коме се налази Народној банци Србије. Незадовољни бивши радници, који су потраживали неисплаћене зараде, питали су се јавно како је могуће уопште доћи у овакву ситуацију и да ли то значи да је управна зграда све ове године заправо лебдела у ваздуху. Али, по речима стечајног управника Милана Нићетина, тај проблем је коначно решен, чиме су створени услови да можда и највреднији део имовине предузећа буде продат у стечајном поступку, како би повериоци „Гвожђара“ били намирени.
Стечај у „Гвожђару“ уведен је у јуну 2007. године и од тада је распродато мноштво локала у граду и околним селима, који су били у власништву ове некада успешне фирме. Између осталог, продати су пословни простор у Улици Обала Соње Маринковић, низ објеката на стоваришту у Ечки, као и трговине у Зрењанину, Мужљи, Перлезу, Клеку, Томашевцу... У стечај је „Гвожђар” отишао и са великим дуговањима, а на списку је било чак 90 поверилаца. Само радницима није исплаћено по 30 плата, а три године им није уплаћивано здравствено и пензионо осигурање.
Бивши радници су у више наврата изразили сумњу у то да појединци намерно одуговлаче стечајни поступак, јер им тако одговара, захтевајући да се он убрза. Коначно, остало је још да се прода управна зграда, после чега ће и дефинитивно бити стављена тачка на причу о „Гвожђару“.
Текст и фото: Ж. Балабан
