- Током прошле године санирана је конструкција крова, постављен је нови бибер цреп, урађени су лимарски радови и рестаурирана спољашња столарија. У овој фази санирана је и дворишна фасада која је једноставна, равних зидних површина и нема малтерску пластику. Ентеријер је делимично обновљен - саниране су пукотине, зидови и плафони су глетовани и кречени, уз задржавање постојећег распореда просторија – навели су мастер инжењер архитектуре Жељко Попов и историчар уметности Бојан Којичић, из Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.
Ове године је обављена санација и рестаурација уличне фасаде, после чега је враћен првобитни изглед лица куће из 1920. године. Израђена је и нова спомен-табла, која је постављена на уличну фасаду.
- Нажалост, рестаурирана је само половина куће која припада граду, а користи се као депанданс зрењанинског Народног музеја. Иако из данашње перспективе можда звучи тешко оствариво, не треба одустати од идеје да се откупи и други део куће и тиме комплетно врати некадашњи изглед овој грађевини. Тек тада можемо рећи да је посао заштите и ревитализације једног, за наш град и локалну историју вредог споменика културе, успешно приведен крају – истичу Попов и Којичић.
Кућа у Светосавској улици, у којој је живео и радио др Славко Жупански, чувени адвокат и први председник Српског народног одбора у тадашњем Великом Бечкереку, нема само историјски значај за град Зрењанин, већ је и вредно архитектонско дело. Пројекат њене реконструкције, наиме, извео је Драгиша Брашован, један од најзначајнијих српских архитеката 20. века.
Град Зрењанин је пре неколико година откупио део куће у којој је живео др Славко Жупански и од тада је под окриљем овдашњег Народног музеја. Замишљено је да у њој буде отворен спомен-музеј.
Ж. Балабан
Лик и дело др Славка Жупанског су од великог значаја када је реч о последњим данима Првог светског рата и ослобођењу Великог Бечкерека 17. новембра 1918. године. У том периоду учествовао је у кључним догађајима, када је поред учешћа у оснивању Првог српског народног већа (31. октобра 1918. године), дан касније учествовао и у формирању Српске народне гарде. Уз то, био је велики национални борац за присаједињење Баната, Бачке, Срема и Барање својој матици – Србији 1918. године. Након ослобођења, Народна управа за Војводину поверила му је положај великог жупана Торонталске жупаније са изванредним овлашћењима. Одмах затим, Краљевска влада у Београду именовала га је за владиног комесара.
