Својеврсним уговором између тадашњих надлежних у локалној самоуправи и извођача радова све је личило на претечу јавно-приватног партнерства. Општина је дала неуређено грађевинско земљиште у центру града инвеститору и извођачу радова, а он се обавезао да изгради зграду позоришта у којој би и он имао значајно власништво. Такође, добио је земљиште за изградњу станова солидарности, па је извођач радова морао о свом трошку да уреди грађевинско земљиште. Зграда позоришта била је покривена средином деведесетих 20. века, урађена је фасада, убачена застакљена ПВЦ столарија и све је изгледало да је посао добро урађен, али онда су наступили проблеми. Испало је да у ортачком послу неко је неком остао кратак за много милиона динара. Тачније, проблеми су настали када је требало обавити унутрашње грађевинске радове. Како смо сазнали у општини, парничење још траје, а надају се да је крај близу.
Колико се представа могло одиграти за „само” две деценије терања правде пред судом, а то очито није крај.
Још на почетку градње бројни упућени Паланчани су замерали тадашњим локалним урбанистима што су локацију за лепу зграду позоришта одредили у дворишту околних вишеспратница. Свуда, веле упућени, позоришта су у центру града или вароши и предствљају украс. Овде, кажу огорчени људи, као да је неко знао да треба у авлију сакрити деценијску срамоту. Зграда је сада окружена жичаном оградом, оронула, урасла у коров и представља ружну слику, а станарима околних зграда катастрофално животно окружење. Појединци се жале да је несуђена зграда позоришта, са околином, постала легло пацоа и других глодара, чак и змија, керова луталица, мачака, јер свуда је коров. Надлежни кажу да надлежне службе, док се суд не заврши, не смеју да уђу иза жичане ограде и уреде простор. Ни са главне улице, ни са споредних не може се видети ова зграда која полако тоне и труне у заборав.
Боље упућени кажу да ће зграда постати судски приватно власништво, јер је неко из некадашње власти тако договарао посао да то не би ни дете урадило. Највећи скептици се чуде што судство скоро четврт века не може да пресуди у овом случају, па ма каква пресуда била.
Најекстремнији проричу да ће се овај својеврсни гордијев чвор размрисити тек када актери овог катастрофалног јавно-приватног партнерства буду упокојени, па да испадне да нико није крив, јер треба платити огромне судске трошкове, адвокате...
За то време паланачки глумци пробе одржавају где стигну, а представе изводе у неприкладној сали Градског биоскопа где гостују и позната позоришта и појединци, али углавном са монодрамама или сценски мање захтевним представама. О парама Фонда и појединаца нико ни не говори мада ће, кажу правници, једног дана и то доћи на наплату и то са огромним каматама, а то ће највећим делом платити нове генерације које немају појма ко је шта брљао пре четврт века прилико уговарања градње зграде позоришта и тридесетак станова солидарности.
Скоро 15 година је у спору и оближња зграда у Улици цара Лазара (ваздушном линијом од зграде позоришта удаљена око 200 метара), а у њој је поодавно станове солидарности требало да добије тридесетак породица. Реч је о пословном односу општинског Фонда за солидарну стамбену изградњу општине Бачка Паланка и истог извођала радова који је радио позориште, а сада, је наводно проглашен банкрот. Станови нису завршени, а они који су уплатили 50 одсто вредности стана, јер другу половину је плаћао Фонд солидарности, чак су отплатили и дугогорчне стамбене кредите, неки су се свих ових година наплаћали подстанарских кирија, неки су одавно у пензији, а суд је трајао, трајао, па решења нема. У локалној самоуправи кажу да у тој згради општина има 7-8 станова који је вољна да прода како би се завршила зграда и људи коначно уселили. Али, проблем је што треба наћи купца, а извођач радова је у банкроту.
М. Суџум
