прича о баки Стојанки која,уместо родитеља отиших трбухом за крухом, брине о двоје унучади и бори се са лицемерјем и малограђанштином сеоске средине. Жена коју је стицај околности далеке 1969. године вратио са студија у Бограду у родно село, поред живота у патријархалном окружењу, које је није мазило, успела је да очува отреситост, духовитост, мудрост, срчаност и поштење. У причу се уплиће и потрага за хашким оптуженицима, али филм и поред озбиљних тема ,обилује комичним сценама.
Владислава Војновић каже да су јој инспирација за лик Стојанке биле њене прабаке и рођаке, али да и себе види у овом лику кроз пар десетина година. Лик Стојанке доминира и има га готово у свакој сцени, а игра је Горица Поповић.
- Ово је врло необично за мене, нисам никада играла улогу која има толико простора и морам добро да распоредим снаге, да не досадим-каже Горица Поповић.- Владислава је јако добро дочарала једну чудесну жену која је јака, велики борац ,а с друге стране емотивна и духовита и хумором се брани од живота .
Редитељ Мирко Костић каже да се овај филм потпуно разликује, не само од оног што је до сада радио, него и од свега што је икад доживео, помислио и видео.
- Снимање је доста напорно и жеља да се заврши и постане екранизовано је тиме већа-каже Мирко Костић.- Сви смо овде на неки начин заробљени у литератури и магији Владиславе Војновић, тапкамо у мраку пратећи њене трагове, али ускоро ће њен сан постати мој филм.
Снимање би требало да траје до краја месеца, а уз Горицу Поповић играју и Слободан Ћустић, Никола Којо док унуке играју деца из Павлиша Милица Спасојевић и Павле Марковић, а у епизодним улогама појављују се и чланови ансамбла Вршачког позоришта. Директор фотографије је Милош Спасојевић, монтажер Амир Кеновић, музику за филм ће урадити Саша Хабић.
М. Витомиров
