ПОТРОШАЧКО ЋОШЕ: На опремање ђака оде читава плата

ОК, опремање клинаца за нову школску годину јесте, у неку руку, удар на кућни буџет, али не мора да буде ако се све стратешки испланира. Ранац, ператоница, лењири, шестари и слично апсолутно не морају да се купују сваке године, баш као ни бојице и фломастери. Осим ако ученик није баш баш мали (први, други, трећи разред), ко још купује увијаче и налепнице? Осим тога, књиге сам већ решила тако што сам почела да их отплаћујем два-три месеца пре краја прошле школске године. Све остало не кошта више од неколико хиљада динара, ако и толико. Онај ко за свеску са фламингосима може да издвоји 200-300 дин, он ово и не сматра богзна каквим трошком.