Da li iko ovo Milovo trabunjanje smatra kao iznenadjenje? Naravno da ne. I da je Evropa upoznata sa njegovim ucescem u devedesetim godinama, kao velikosrpskog borca za ocuvanje naroda i teritorija kojima je tada pripadao.
Medjutim, on je toliko nedolican da mu nije tesko da optuzuje nekadasnje saborce, kako bi zabasurio svoje ucesce u svim ratnim pohodima, da je toliko ocigledno, bez i malo skrupula nasao "crkvu" u kojoj ce da se moli, jer zna da su Germani toliko naklonjeni SRPSKOM NACIONU, da jedva cekaju bilo kakve nepovoljne vesti, da mogu da nas optuze, makar to izlazilo iz poganih zvala Milovih, bez obzira sto znaju njegovu proslost, bolje nego on sam sto je zna. Jer ima opravdanje da ga po malo hvata "krecana" i da se, bas, i ne seca svega.
Ali je sada na opoziciji u Crnoj Gori, da ustanovi sto pre Vladu, kako bi zakonski ista delovala, u sklopu zakonskih normi, koje ne dozvoljavaju Milu, da kao predsednik, za ovo vreme koje mu je ostalo da predsednikuje, ne uzurpira ovlascenja koja nema kao nosioc pomenute duznosti.
Zapravo, treba mu oduzeti sve ingerencije na koje ne polaze pravo kao predsednik, da ne bi imao toliko slobode da blati i optuzuje sve one koji mu nisu po volji, tim pre sto je na Balkanu sve toliko krhko, a najtanja linija je pitanje mira.
Zna to dobro potuljeni Milo, pa mu nece predstavljati, ako ga ne obuzda crnogorska Vlada, da i dalje siri mrznju medju balkanskim narodima, a prvenstveno, ostalih prema srpskom narodu, jer su se uvek, kroz istoriju, sva koplja lomila preko ledja srpskog naroda, samo zato sto je uvek bio na pravoj, strani pravdoljubivosti i slobode, dok su ostali, uglavnom, bili necije sluge, sto dokazuju i dan - danas, jer bez naredbodavaca, sa bicevima iznad njihovih glava, niti znaju niti umeju samostalno da odlucuju.
To je onaj balvan u njihovim ocima, koji im ne da mira, da gledaju kako Srbija, i pored bombardovanja, snkcija i svakakvih pritiska uspeva da se odrzi na zavidnom nivou u odnosu na njihove pognute a prazne glave, ma koliko im pomagali njihovi mentori.
Kako kaze nas narod: Nije dovoljno imati nego treba i znati. A znanje jedne drzave se zasniva na njeoj ekonomiji i razvitku.
Da su kojim slucajem one pretpele vekovne pogrome, koje je Srbija vekovima trpela, ne verujem da bi danas imale svoja zvanja drzavnosti.
I pored svega, umesto da su zahvalne Srbiji, okolne nove drzavice, jer su i dobile svoje drzavotvornosti zahvaljujuci SRPSKOJ BORBI ZA NJIHOVO OSLOBODJENJE, one su postale najgori kriticari.
S toga je krajnje vreme da se SRBIJA OKRENE SEBI I SVOM NARODU ne osvrcuci se na njihove mahinacije iz ciste zavisti.
Zbog toga i apelujem, bez obzira na moju ne mogucnost, da bitno uticem na tamosnja desavanja, da crnogorska do jucerasnja opozicija, a sada konacno docekala da bude u vlasti, poslusa savete nas malih ljudi, u kojima cuci neka ideja za brze uspostavljanje zakonitosti i, koliko je to moguce, neke istinske demokratije.
Kad kazem, koliko - toliko demokraticnosti, mislim na sveukupno propagiranje demokratije, koja, ako hocemo pravo da govorimo, nigde u svetu ne postoji. Pa i one drzave koje su propagatori demokratije i koje su nekada bile u toj svrsi, danas je, u poremecenim odnosima, i teskoj ekonomskoj situaciji, nemoguce, i da neko hoce, postici nekadasnju ravnopravnost u rivalitetu izmedju drzava.
Sve u svemu, treba znati lavirati u ovim teskim vremenima, kada je sve poremeceno i kad niko vise nema razumevanja za drugoga, jer su takva vremena da se sve vise zagovara mir a sve vise se zvecka oruzjem; kada se proklamuje humanost a sve je manje postovanja i pomoci najnemocnijima; kada je ljubav zasnovana na mrznji; kada su na sve vecoj ceni perverzije svake vrste i kada je junastvo postalo podanistvo a cojstvo umobolno iskazivanje ljudskih niskosti.
Samo jaka i prosperitetna Srbija moze da se odupre svim pokusajima njenog urusavanja. Nadam se da ce i kod nas politicari uvideti da samo strucni ljudi u Vladi, kao sto to govore novi osvajaci vlasti u Crnoj Gori, moze podici zemlju iz zaostajanja, te je, svaki iz svoje strucne obrazovanosti, i strukovno vezan za ingerencije podici na pijedestal uspesnosti.
Medjutim, on je toliko nedolican da mu nije tesko da optuzuje nekadasnje saborce, kako bi zabasurio svoje ucesce u svim ratnim pohodima, da je toliko ocigledno, bez i malo skrupula nasao "crkvu" u kojoj ce da se moli, jer zna da su Germani toliko naklonjeni SRPSKOM NACIONU, da jedva cekaju bilo kakve nepovoljne vesti, da mogu da nas optuze, makar to izlazilo iz poganih zvala Milovih, bez obzira sto znaju njegovu proslost, bolje nego on sam sto je zna. Jer ima opravdanje da ga po malo hvata "krecana" i da se, bas, i ne seca svega.
Ali je sada na opoziciji u Crnoj Gori, da ustanovi sto pre Vladu, kako bi zakonski ista delovala, u sklopu zakonskih normi, koje ne dozvoljavaju Milu, da kao predsednik, za ovo vreme koje mu je ostalo da predsednikuje, ne uzurpira ovlascenja koja nema kao nosioc pomenute duznosti.
Zapravo, treba mu oduzeti sve ingerencije na koje ne polaze pravo kao predsednik, da ne bi imao toliko slobode da blati i optuzuje sve one koji mu nisu po volji, tim pre sto je na Balkanu sve toliko krhko, a najtanja linija je pitanje mira.
Zna to dobro potuljeni Milo, pa mu nece predstavljati, ako ga ne obuzda crnogorska Vlada, da i dalje siri mrznju medju balkanskim narodima, a prvenstveno, ostalih prema srpskom narodu, jer su se uvek, kroz istoriju, sva koplja lomila preko ledja srpskog naroda, samo zato sto je uvek bio na pravoj, strani pravdoljubivosti i slobode, dok su ostali, uglavnom, bili necije sluge, sto dokazuju i dan - danas, jer bez naredbodavaca, sa bicevima iznad njihovih glava, niti znaju niti umeju samostalno da odlucuju.
To je onaj balvan u njihovim ocima, koji im ne da mira, da gledaju kako Srbija, i pored bombardovanja, snkcija i svakakvih pritiska uspeva da se odrzi na zavidnom nivou u odnosu na njihove pognute a prazne glave, ma koliko im pomagali njihovi mentori.
Kako kaze nas narod: Nije dovoljno imati nego treba i znati. A znanje jedne drzave se zasniva na njeoj ekonomiji i razvitku.
Da su kojim slucajem one pretpele vekovne pogrome, koje je Srbija vekovima trpela, ne verujem da bi danas imale svoja zvanja drzavnosti.
I pored svega, umesto da su zahvalne Srbiji, okolne nove drzavice, jer su i dobile svoje drzavotvornosti zahvaljujuci SRPSKOJ BORBI ZA NJIHOVO OSLOBODJENJE, one su postale najgori kriticari.
S toga je krajnje vreme da se SRBIJA OKRENE SEBI I SVOM NARODU ne osvrcuci se na njihove mahinacije iz ciste zavisti.
Zbog toga i apelujem, bez obzira na moju ne mogucnost, da bitno uticem na tamosnja desavanja, da crnogorska do jucerasnja opozicija, a sada konacno docekala da bude u vlasti, poslusa savete nas malih ljudi, u kojima cuci neka ideja za brze uspostavljanje zakonitosti i, koliko je to moguce, neke istinske demokratije.
Kad kazem, koliko - toliko demokraticnosti, mislim na sveukupno propagiranje demokratije, koja, ako hocemo pravo da govorimo, nigde u svetu ne postoji. Pa i one drzave koje su propagatori demokratije i koje su nekada bile u toj svrsi, danas je, u poremecenim odnosima, i teskoj ekonomskoj situaciji, nemoguce, i da neko hoce, postici nekadasnju ravnopravnost u rivalitetu izmedju drzava.
Sve u svemu, treba znati lavirati u ovim teskim vremenima, kada je sve poremeceno i kad niko vise nema razumevanja za drugoga, jer su takva vremena da se sve vise zagovara mir a sve vise se zvecka oruzjem; kada se proklamuje humanost a sve je manje postovanja i pomoci najnemocnijima; kada je ljubav zasnovana na mrznji; kada su na sve vecoj ceni perverzije svake vrste i kada je junastvo postalo podanistvo a cojstvo umobolno iskazivanje ljudskih niskosti.
Samo jaka i prosperitetna Srbija moze da se odupre svim pokusajima njenog urusavanja. Nadam se da ce i kod nas politicari uvideti da samo strucni ljudi u Vladi, kao sto to govore novi osvajaci vlasti u Crnoj Gori, moze podici zemlju iz zaostajanja, te je, svaki iz svoje strucne obrazovanosti, i strukovno vezan za ingerencije podici na pijedestal uspesnosti.