КУЛТУРНА БАШТИНА ВОЈВОДИНЕ Исус у бачкој народној ношњи

Mogao bih da pisem svim pomenutim mestima u tekstu, ali cu se zadrzati samo na prvom, u ovom clanku. Naime davne 1966. godine, prvi put sam bio u Kuli, a onda posle odsluzene armije 1968. godine konacno se i nastanio u Kuli, jer su mi se svidele usorene ulice i cistoca koja je tada bila na visokom nivou. Sem ovoga i obavezno krecenje kuca pred svaki Prvi maj, tadasnji Praznik rada, ljubaznost osoblja u prodavnicama, i mnogo toga, ali zbog ogranicenog prostora, ovo su samo crtice.

U to vreme omladina se zabavljala po tzv. domovima omladine, u kojima su se igrala narodna kola, plesalo i primerno ponasalo, jer nikada nije bilo nekih tezih ekscesa, sem kad - kad manjih zadjevica, ali uglavnom kroz salu i smeh. Bili smo privrzenici pesnistvom Branka Radicevica, Mike Antica i pripovedanjem Danila Kisa itd.da ne nabrajam. Tada smo, uglavnom, svi pokusavali da ispisujemo pesmice, vecma u desetercu, pa je i moja malenkost u to vreme ispisala, izmedju jednu o Kuli u lokalnom listu

Kulo grade na Begej kanalu
Tebi pevam ovu pesmu malu
Divno mesto u sred srca Backe
Lepe dane provodim k'o djacke
Cesto setam ulicama tvojim
Kraj kanala s devojkama stojim
Lepe snase a jos lepse zene
To su moje drage uspomene.
Ima tu jos po neka strofa, ali je dovoljno i ovoliko za pocetak, tadasnje lepe varosice koja ce ostati u mom secanju ne izbrisiva, po prirodnoj i narodnoj izmesanoj pitomini, kada se nikada nije postavljalo pitanje pripadnosti bilo kome narodu.

Tako se i moja malenkost upustila u pisanje deseteracke pesmice o Kuli.
Kulo grade na Begej kanalu
Tebi pevam ovu pesmu malu
Divno mesto u sred srca Backe
Lepe dane provodim k'o djacke
Cesto setam ulicama tvojim
Kraj kanala s devojkama stojim
Lepe snase a jos lepse zene
To su moje mile uspomene.
Ovo je skraceni oblik pesme o Kuli, u kojoj mnogi narodi zive, ne osvrcuci se na to ko je ko i sta je sta, vec se, u onim vremenima zivelo punim plucima, bez obzira na teske i lake poslove.

Zabava omladine se odvijala u omladinskim domovima, uz narodna kola, plesove i saljivim doskocicama, bez ikakvih zamerki. U tim vremenima smo bili omamljeni pesnistvom Branka Radicevica, kasnije Miroslava Mike Antica i ostalih, pa smo i sami pokusavali da srocimo po neku deseteracku pesmicu, bez neke hvale, vec naprotiv, skromno i gotovo sramezljivo, ih recitovali najpoverljivijim prijateljima, koji su znali da cene zadatu rec, da nikom nece reci za tu nasu naklonost prema poeziji.