Песници из Дероња очарали светски жири

Cestitam prestizne knjizevne nagrade cerki Maji i ocu Rajku Ranku Jovanovicu iz Deronja, koje su osvojili, jer sam veliki postovalac naroda Romskog. Jednostavno nisam u mogucnosti da objasnim privrzenost tom narodu, koji u meni pobudjuje veliko postovanje, ne samo zato sto su, do skoro, bili marginalizovani i nipodastavani kao narod, vec zato sto taj narod poseduje sve ono sto smo mnogi od nas izgubili a oni i dalje cuvaju osecanje dusevnosti kao najvece blago, u danasnjim vremenima.

Cestitam prestizne knjizevne nagrade cerki Maji i ocu Rajku Ranku Jovanovicu iz Deronja, koje su osvojili, jer sam veliki postovalac naroda Romskog. Jednostavno nisam u mogucnosti da objasnim privrzenost tom narodu, koji u meni pobudjuje veliko postovanje, ne samo zato sto su, do skoro, bili marginalizovani i nipodastavani kao narod, vec zato sto taj narod poseduje sve ono sto smo mnogi od nas izgubili a oni i dalje cuvaju osecanje dusevnosti kao najvece blago, u danasnjim vremenima.

Ne mogu da zaboravim vest novosadske televizije o balerini ili bese operskoj pevacici koju su u nekoj prodavnici ponizavali samo zato sto je Romkinja. I nije to jedini i usamljeni slucaj da se prema Romima, mora se priznati ne svako, ponasa na ponizavajuci nacin. Licno sam doziveo u drustvu, do tada velike prijateljice druge nacionalsnosti, kada smo se, u jednoj setnji, mimoisli sa mladom Romkinjom koja nam je pozelela dobar dan, na sta sam uzvratio istim pozdravom.

Medjutim, u tom momentu sam doziveo veliko razocarenje od prijateljice, za koju sam smatrao da je dovoljno poznajem, i da necu doziveti njeno ne primereno ponasanje u tom momentu. Naime, umesto odgovora Romkinji, poput moga, ona je sa nekom dozom podozrenja, gotovo cinicnog izliva nepodnosljivosti, upitala ovu skromnu i rekao bih po malo stidljivu devojku, da li je bilo sta prosle veceri, pa je tako raspolozena. Izvinio sam se mladoj Romkinji uz namesteni smesak.

Bas onako kako to znaju da pokazu Englezi i Amerikanci, pokazujuci zube kroz poluotvorena usta. Nekako sam uspeo da se uzdrzim da ne prigovorim drugarici, ali sam, od tada, pa sve do danasnjih dana, uvek izbegavao sa njom svaki, makar i slucajni susret. A secanje me vodi ka davnim godinama koja su za mladog coveka bila lepa, makar i ruzicasta, jer za mladost ne postoji nikakva prepreka da bi postigao zeljeni cilj, jer su za mene ljudi bili svi oni koji su se jednako ophodili prema svakom coveku.

Ma koje vere ili opredeljenja bili. Secanje me odvodi ka godinama u kojima sam mogao da priustim da kupim, u ono vreme, jos popularni auto Militrecento iliti Tristaca - kako smo ga mi zvali. Pisem ih velikim slovima jer mi je to bio prvi auto. Bilo je zimsko vreme, sa mnogo snega, pa sam prolazeci pored kafane u koju je svirao poznati harmonikas Rajko, sa svojim orkerstrom od jos dva clana, gitaristom i basistom. Rajko je stajao ispred kafane, mahnuo mi da stanem, prisao mi, otvorio sam vrata

Izasao iz auta, rukoavao se sa Rajkom, i posle obavezne konverzacije o zdravlju i nekim sitnicama uz salu, zamolio me je da ga, sa svojim drugarima odvedem u Savino selo, na svadbu koju su pogodili da sviraju. Pristao sam bez pogovora, na sta je on otisao po drugare i instrumente. Harmoniku i gitaru smo smestili u gepek a kontrabas na krovu auta na kojima je bio - cini mi se da smo to zvali - pak treger, pokrili ga nekim najlonom da ne bi ovlazio od snega, koji je padao.

Elem, kada smo stigli u Savino Selo, ispred restorana u kojem je trebalo da se odrzi veselje, usli smo u okicenu, poprilicno veliku salu, seli za sto koji je bio pripremljen za muzicare, a Rajko narucio cetiri ljute za sve nas. Pre nego sto smo kucnuli case, po obicaju, Rajko je uzeo flasicu sa biberom, sipao izvesnu kolicinu u rakiju, nazdravio i na iskap ispio. Zapitao sam ga zasto je to uradio, Rajko mi je rekao da on to radi za vreme svake hladnoce i da nikada nije bio prehladjen.

Ponudio mi je jos jednu rakiju ali sam odbio zbog povratka po sneznom vremenu. Rajko je zahvalio uz pitanje koliko je duzan, na sta sam u sali odgovorio, kad se budemo nasli u kafani da mi otpeva jednu pesmu. Naravno da je ponudio ne samo jednu. Naravno, vidjali smo se vise puta ali sam uvek bio u nekoj zurbi tako da nije uspeo da mi otpava obecanu pesmu. Ovo pisem samo zato sto sam prema tim ljudima uvek gajio veliko postovanje, uz napomenu da je Rajkova zena prva Romkinja,

P -S Da ne bude zabune jer nisam napomenuo da se u ovom mom pisaniju radi o Rajku iz Kule, a ne o Rajku iz naslovljenog clanka, dobitniku prestizne svetske nagrade na romskom jeziku, zajedno sa njegovom cerkom Majom.
U svakom slucaju jos jednom im cestitam osvojenu nagradu, koja ce znaciti mnogo, ne samo njima i romskom narodu, vec i Srbiji sto ima takve ljude koji mogu da predstavljaju svoju drzavu spunim pravom kao njeni trudbenici.