Конгресмени позвали Бајдена да унапреди односе са Србијом

Sve je lepo natrukovano u pismenu "nasih" branioca pred prekobarskim drzavoglavasima, kako bi ih ubedili da im veruju za sve ispisane redove njihovog pismena, ali su, cini mi se, prevideli ono glavno sto je zivot i opstanak znacio i znaci, za srpski pacenicki narod, koji je pretrpeo neverovatne pogrome od svih, pa i od "prijateljski" dokazanih prekobarackih glavodrzaca u njihovom parlamentu. Do nekle mogu i da razumem njihovu bojazan za objasnjenje (bez potrebe) za koje svi znaju odgovor.

Ovo bih razumeo samo u kontekstu trcanja na duge staze, u kojima prekobarci ne zele i nece ucestvovati, tim pre sto su oni kratkoprugasi, kojima niko ne zeli da se euprotstavi, iz prostog razloga kako ne bi bili pogresno shvaceni, da se ne nalaze na tim kratkim stazama kao njihovi protivnici, vec ne ucescem dokazani privrzeni a po najpre pridruzeni saradnici. Nikada nije bilo niti ce biti da se uporedjuju dugoprugasi i ucesnici na kratkim stazama, jer je neizvesnost prvih veoma velika.

U svakom slucaju, nikom nije pa nece ni nama pomoci to sto se zalimo, po onoj izreci - Djuri sto nas je tukao. Jer kod Djure u usima odzvanjaju njegovi "nezni" samari koje je tako "blago" lepio na nasa lica da nam i danas, i ko zna koliko ce jos, brideti obrazi, a boga mi, ostali smo i podosta bez zuba, tako da su nam i reci postale suskave zbog propustanja mnogo vazduha kroz supljine na koji su, nekada, bili ucvrsceni zvakojedi, koji su nam sluzili da lakse sameljemo, ne nekorisne reci,

nego korisnu hranu. No, nije pozeljno, a ni lepo, da Djuru podsecamo na te njegove "dobrote" koje su nam znacile, i zivot znace. Ne zato sto cemo ga time razjariti, vec sto dovodimo sebe u neugodnu situaciju, da nas kratkoprugasi ne izazovu na vec unapred izgubljenu trku. A kud ces vece blamaze i sramote, da kao uvek i svagda, "pobednicaka" nacija ne osramotimo sve one ranije koji su znali "biti i na strasnom mestu postojati". Ko bi smeo da pomene prekobaracke, svetske pismonose,

i propagatore svetskog mira, a da budu bez upotrebe stapa i kanapa? Narocito kada se radi o zavrsecima Druge Hilerove, svetske "igrarije" u njihovom nastavku na identican nacin, propagiranja jacine njihovih unistavajucih sredstava, upotrebljavajuci ih na nasim gradovima, bez i jednog Hitlerovog "igraca" prekobarskog bezbola. A onda i njihovo poslednje, u proslom veku, samo na nasim prostorima, iz "prijateljskih" pobuda, isprobavali najnoviju vojnu tehniku, ne da bi nam unistavali infrasrukturu,

vec da bi pokazali okupiranim Nemcima, sta im se desiti ako jos jednom, bez njihovog znanja i bez njih, pokusaju da pokazu svoju nadmocnost nad malim Srbima, vec samo sa njima, iz prostog razloga da se uvere u njihova dejstva, koja moraju da zapamte, i da ne izgube iz vida, da samo zajednickim snagama Srbija moze da bude njihov poligon za upotrebu "mirnodopskih" uvezbavajucih sredstava, u odbrani njihovog teritorijanog integriteta, na tlu Evrope, uz primenu, tek, tek, osiromasenog uranijuma.

Tako da ce srbadija, iz zahvalnosti prekobarackim podnosiocima pismena, njihovom Vodji a nasem dokazanom "prijatelju" Djuri pevati: Djuro, Djuro nasa nado/ zahvalni smo/ ti nas grome/ "pevaju ti Srbi rado"/ za "milosrdne"/ sve pogrome. U svakom slucaju, mi smo dokazan pesnicki, nikako pesimisticki narod, koji je vekovima prolazio podjednako, kako od strane "prijatelja" tako i dokazanih neprijatelja. Ne zato sto smo na razskrsnici, nego sto se raskrsnica postavila, bez naseg znanja, medju nama.

Pa njom sparta kako ko zna i ume, bez razlike da li nas iko razume. Ali tako je to sa svakom raskrsnicom na kojoj nema ogranicenja, jer smo tako skovani da mozemo podneti jake vrucine i preterano hladne zime. Verovali ili ne to, od Boga, dato nam preimucstvo, spasilo nas je, i spasava nas, od svake ekstremne promene vremena i svega sto nam ono donosi sa sobom. Samo da se vise ne zalimo Djuri sto nas "obozava" milujuci nam obraze njegovim sakama, a boga mi, i po cesce mu se sake zgrce u pesnice,

pa su nas zbog tog Djurinog "milovanja" napustili zubi. Mozda i to nije lose, jer prilikom probanja kislelog grozdja nece imati sta nam trni u ustima, tako smo oslobodjeni bez tog neprijatnog osecaja. A ekstra, sto nememo vise potrebe za zubarima. Doduse, tu su najveci gubitnici oni, ali sta se tu moze kad "sila Boga ne moli, i ako Bog silu ne voli". I na kraju ne moramo da se mucimosa konzumiranjem hrane koju ne mozemo da sazvacemo. Eto, vidite kolike su nase prednosti zbog Djurinog "milovanja"