Ружић поднео неопозиву оставку

Hvala dragom Bogu, da i kod nas postoje oni iz vrha politicke oligarhije da samovoljno napustaju politicka mesta usolicenja. Cini mi se da je ovo prvi covek koji se odlucio na taj cin jer ga je naterala griza saveti. Mozda. A mozda i veliki pritisak naroda. Medjutim, bez obzira koji je razlog, verujem da ga je ipak savest naterala na takav postupak. I pozdravljam ovaj njegov gest, jer mu, verovatno, nije bio cilj da se bori celog zivota, kao jedan od odgovornih, za desavanje u skoli u Beogradu.

Kamo srece kao sto su nas zadesile, u poslednjim vremenima, nesrece, gotovo cela politicka nomenklatura je trebalo (odavno) da podnese ostavke, verovatno nam se ne bi desilo to sto se desilo. I da je, bar, usvojeni, ako su prihvatili neki vid demokratije, takvi njeni uzusi, da se posle svakog obesmisljavanja svoga polozaja u odgovornosti, biraju ne posle isteka od 4 godine, vec odmah po ustanovljenju njihove nesposobnosti. Ovako, vlada nas nacin demokratije.

Odabrani od samo jednog coveka, ne od naroda "nasi" ministri su, kao sto, jednom prilikom, rece predsednica Vlade Srbije Brnabic: "Sef mora da se slusa". I to je prava izrecena ISTINA. Njihova nesposobnost da vode politiku Srbije u poslednjim vremenima, je dovela da mnoge majke, ocevi, sestre, braca, bake i deke liju suze za svojim maloletnim naslednicima, tek zapocetim decijim zivotima, pocev od sluucaja helihopter pa na dalje. Da ne nabrajam.

Zar nam dovoljno ne govori ne podnosljivo ponizavanje, do bola, svakog coveka koji bar malo drzi do svog dostojanstva, od strane velikog Sefa, vajnog ministra Drobnjaka, koga promovisu kao najvecu ispicuturu. I nije on jedini. I nije samo on, javno, ponizen, vec je to ponizavanje svih ostalih koji su mu ponizni, a time i narod u Srbiji. Jer je veliki Sef pokazao da mu se moze. Do mere bez mere; da se jednostavno izivljava nad njima. Tako se postupa sa onima koji ponizniznost smatraju uspehom.

Ne znam da li ce, moje malenkosti, biti prikazani moji komentari do kraja, jer zbog nemogucnosti da ih sazmem u jednu celinu, a zbog kritickog osvrta na svu politicku oligarhiju koja je na tronu Srbije, pa, ne izostavljajuci i, kako rece Brnabicka, velikog Sefa. Jer sam ipak svestan odgovornosti ako ste, bez ikakve zastite, dirnuli u osinje gnezdo, koje je u stanju da vas izoblici do mere ne prepoznavanja, od strane ne osica, vec trutova, ili jos gore ubitacnih strsljena.

Ne mogu da verujem da vidim nečiju ostavku!
Doživljavam je kao moralni čin!
Ružiću, ima nade za nas...
Ne znam šta čekaju ostali, gde je njihov moral!