РЕЗОН Мека моћ Натоа и обавезни војни рок

Pametno i poucno! Tekstovi od M.Bojovic su poucni i razvijaju radoznalost i aktivnost,unositi stim Realitet!

Tako lepo deluje ovo pisanije mladjanog kolumniste da citalac moze pomisliti kako je ovo neka vrsta manje literalnog sastava, ali u sluzbi na podsecanje, bez ocigledne namere zatvorenih misli na neke ne tako davne dane koji su se zbili u nasoj maloj Srbijici. No, ne treba preinaciti pricu o vodonosi i krcagu, tako sto ce vodonosa pre odlaska po vodu reci da ce krcag razbiti, a da na to ne reaguju oni koji ga salju, ozedneli, po vodu. Niti je logicno, niti delotvorno.

U uvodnom izlaganju se pominje staro Grcka i peripetije oko nadmudrivanja izmedju osvajaca i porobljenih, ali u potkupljivanju potkupljivih kako bi se sto lakse doslo do plena. Konstatacija je tacna. Zamerki nema. Na nasu zalost (mislim na sveukupno covecanstvo) to se produzilo sve do danasnjih dana. I nista se nije promenilo. Jer trgovaca; da li robno - novcanih ili onih jos bitnijih DUSAMA LJUDI, a narocito u politickim "mudrolijama" nema, i nece biti, kraja, dokle postoji, ovakav svet u veku.

A onda veliko iznenadjenje i razocarenje, citajuci ispisane redove kolumne, da - - "Nijedna velika sila ne napada male drzave". Da li? Zaborav? Ili previdjanje? Izgleda da su moje konstatacije, pa ako hocete i upozorenja, prvenstveno nama srpskim ziteljima nase male, a vazda bile ponosne drzave Srbije, najvise ponestaje pamcenja. Zar se tako brzo zaboravilo na napade 19 NATO okupatorskih sila na celu sa Prekobarskim drzavama, Italijom, Nemackom itd.? Prosto mi je neshvatljivo?

Po onome sto pise kolumnista, moze se smatrati da su "mala" Amerika, Italija, Nemacka itd. su napale odavno proklamovanu, u njihovim nedobudnim a namerno proklamovanim vizijama, "veliku" Srbiju? Ili je ovo neko novo doba, da se prikrivaju (postepeno) do nekog i necijeg zaborava, istiniti dogadjaji, koji nikada ne mimoilaze "veliku" Srbiju, iz veka u vek, urnisuci je do ne prepoznavanja? I taman da malo dodjemo sebi, opet "Jovo nanovo". Zar smo toliko naivni, da im sve verujemo?

Slozicu se da je svako ko zeli drzavu bez vojske, niti je dobronameran, niti je prijatelj drzave u kojoj zivi. Jer je vojska ne odvojivi deo svake drzave, da bi delovala u momentima potrebe od bilo kakvih nepogoda ili napada na njen suverenitet od strane neprijatelja. A mi, bar, sto se tice neprijatelja, ne oskudevamo u njima. Medjutim, ne mogu da se slozim da je potrebna tolika halabuka oko ponovnog sluzenja vojne obaveze, jer je to posao svake ozbiljne drzave a ne razglasavanje, na sva usta.

Kad ovo kazem, prvenstveno mislim na medije, i javno oglasavanje svih relevantnih cinioca po ovom veoma bitnom, za jednu drzavu, pitanju. Prosto ne mogu da razlucim sta je svrha ovakvom oglasavanju? Javno. Razumem da treba saradjivati sa svima, pa i otvorenim neprijateljima, ali sa toliko poniznosti, da nismo u stanju da shvatimo skim razgovaramao? Jer nije svejedno biti u zizi dogovora sa nekim vaznim drzvnicima ili sa njihovim, i za njih, a za nas pogotovo, nevaznim podsekretarima sekretara.

I dok nam "prijateljske" drzave drze slovo o demokratiji i njihovim javnim izjavama da ce kontrolisati (kod nas) redovno uvodjenje sluzenja vojne obaveze, na drugoj strani stvaraju, na nasoj okupiranoj teritoriji, redovnu vojsku, uz obilato naoruzavanje, a nas ubedjuju kako to sve rade u "dobroj" nameri, i da time pokazuju da su nam veliki "prijatelji". Ako nam tako predocavaju njihove "dobre" namere, nije li istina u tome da nas smatraju totalnim (izvinjavam se na izrazu) debilima?

Tako dolazimo do pocetka price o krcagu i vodonosi. I dok smo "ubedjeni" da nam "prijatelji" salju svog vodonosu sa namerom da razbiju krcag, mi cemo stalno biti zedni SLOBODE, koja nam je vecito bila kao ozeblom, cekajuci, da ga ogreje Sunce. Tim pre sto se nalazimo na stalnoj vetrometini ocekujuci uragane, nikako blage povetarce, koji miluju i daju nadu da ce nam biti bolje i lepse. Za nas bi trebalo da bude PAMCENJE NAJBOLJA ODBRANA, od svih nepogoda, koje su nam se desile.