РЕЗОН: Писмо бирачима Миленијалцима

Ovo pismeno gospodina Bojovica me je podsetilo, a ujedno i vratilo nekoliko decenija unazad. Naime, bila su to ona vremena mladalacke ushicenosti, leprsavog razmisljanja, i nikada oskudnog razmetljivog, sa mnogo mastanja, rucno trukovanih pismena sa posebno ukrasenim, cirilicnim slovima u imenima krajnjim posiljaocima. Naravno, da u ovom tolkovanju nema dvoumljenja da se radilo o pismenima upucenim, kako smo to nekada govorili, a davno se zaboravilo, naglasavanje lepsem polu.

Znam da nije u duhu pismena izrazenog u kolumni, ali nije na odmet da se, bar, na nekoliko mislecih trenutaka, zaboravi ruzna sadasnjost a podseti na mladalacku proslost. I ma koliko bila oskudna, proslost u sadasnjosti ili sadasnjost u proslosti, u bilo kojim vremenima, mladost je uvek, bila i ostala, ta koja je znala, umela i zelela da nadomesti umesto ruznog, lepotom licnog delovanja, u nadi lepse, srecnije i naprednije buducnosti. I, ma koliko zeleli dobro, stvarnost nas osvescuje.

Tako, hteli ili ne, moramo se prilagodjavati trenutnim situacijama, jer nas na to teraju nove "demokratije" sa njihovim zakonima u bezakonju, subverzivnim propisima i ponasanjima bez postovanja. A sve propise i zakone donose ljudi kojima i najvece bogatstvo, samo predstavlja bestijalnost bez granica. I nije uzaludna recenica, ustaljena u narodu "da se istorija ponavlja". I ma gde u svetu da postoje konflikti, nas, bilo ko i bilo kako da je pokusao da nas "udalji" od nemilih dogadjaja, nije uspeo

Ili ako je uspeo to je bilo kratkog daha. Jasno mi je zasto su Germani kivni, posebno na nas, te sve one koji su im stajali na putu ka osvajanju sveta, u proslom veku. Za Ostrvljane, najpodmukliji narod u istoriji sveta, ne treba ni trositi reci, jer njihovu iskvarenost niko nije uspeo da nadmasi. Ali me ne iznenadjuju ni Prekobarci, jer su njihovim drzavama zavladali potomci Hitlerovih kidnapovanih naucnika, znacajnijih vojnih staresina i prilagodljivih operativnih strucnjaka svih zanimanja.

Poznavajuci istorijat pomenutih drzava nista me ne moze iznenaditi. Ali mi nikako nije jasno da su, posle Drugog svetskog rata, u prekobarskim drzavama najvise naseljavani dzelati sa zrtvama - jednostavnije Germani i Jevreji? Mnogo je godina proslo od tog vremena, pa se - cini mi se - uspostavila veoma cvrsta veza izmedju potomaka jednih i drugih, da je to u ovom, tek, nastupajucem veku, veoma interesantno uci u njihove porive i ophodjenja prema, blago receno - ne istomisljenicima?!

Imajuci u vidu sa kakvom lakocom je Izrael pristao da prizna OKUPIRANI deo teritorije Srbije, kao samostalnu drzavu, zaboravljajuci koliko je mnogostradalni srpski narod, vecito gajio velike simpatije prema ztrvenom jevrejskom narodu. Nase istorije nam govore o zajednickim velikim stradanjima. Uostalom, i prekobarski ambasador u Beogradu, je nedavno izjavio "da Srbi nisu genocidni narod" ali postoji mnogo znacajnije od njegove izjave, pridruzivanje SAD u osudi "genocida" u srebrenici.

Ipak, ne mogu da prihvatim misljenje, do juce, prijemcivih izjava njihovih zvanicnika, o gajenju prijateljskih odnosa izmadju dve drzave, podnesenom izvestaju o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope, od strane njihove DORE (ali ne iz crtanih filmova), to prijateljstvo je poljuljano. Potvrdjujuci ovo, Gerapetrit izjavljuje: "Grcka ce se UZDRZATI od glasanja u Komitetu skupstine Saveta Evrope, za prijem "Kosova" u toj organizaciji". PRIJATELJI NISU UZDRZANI VEC SE PROTIVNI TOME..