„Експлоатација литијума је шанса коју Србија не сме да пропусти“ СИМОНОВИЋ: МОГЛИ БИСМО ДА СНЕБДЕВАМО ЦЕЛУ ЕВРОПУ

То је шанса која се указује једном у сто година. Неискористити нешто што се данас у свету и у Европи изузетно тражи, што има тржиште, што има широку примену, а ми имамо могућности да то остваримо, било би изузетно лоша ствар за Србију, рекао је Симоновић за Танјуг. 
 

Говорећи о аргументима оних који су против експлоатације литијума, Симоновић је навео да су то измишљене приче које нису базирани и утемељени у науци.
 

Све су то измишљене приче, да не кажем лажи, које су ширене да би се створила паника и нерасположење. Ја сам имао прилике да у неколико својих текстова побијем све те неистине које се шире о експлоатацији литијума, рекао је Симоновић.
 

Указао је да су поједини навели да уколико се буде ископавао литијум у долини Јадра сумпорни гасови ће се ширити све до Београду и с тим у вези навео је да је то без икаквог основа, јер уопште ни неће бити сумпорних гасова, као ни киселих киша.
 

Литијум се, између осталог, добија и из минерала сподумена екстракцијом сумпорне киселине на 250 степени. Код нас би литијум требало да се екстрахује на 90 степени сумпорном киселином, а на 90 степени сумпорна киселина практично не испарава, односно испарава мање него вода на 0 степени. Према томе нема никакве опасности о причи о ширењу сумпорних гасова који ће да се шире долином Јадра, па до Шапца, па до Београда. Тамо неће бити сумпорних гасова, јер на 90 степени сумпорна киселина испарава мање него вода на 0 степени, објашњава Симоновић.
 

Додаје да је реч о подземној експлоатацији где би се руда вадила са дубине од 350 до 650 метара. 
 

Према томе ништа на површини неће да се осети од онога што се догађа 350 до 650 метара испод површине земље. Они су причали како ће да се изворишта воде униште што апсолутно нема смисла, јер тај који копа, који рудари доле, мора да направи заштиту, јер ако би се до било ког изворишта дошло та вода би потопила тај рудник и не би била могућа експлоатација. Искључена је могућност да ће тако нешто да се деси, рекао је Симоновић.
 

Указао је да то што неки инжењери кажу "да ће хиљаде тона сумпорне слике да се излива у реку Јадари" и што наводе да је "литијум изузетно отрован" је потпуно бесмислено.
 

Сумпорна киселина ће се користити за екстракцију литијума и бора, пошто је овај минерал јадарит богат литијумом и бором, и она ће потпуно да се преведе у сулфате. Нема говора о сумпорној киселини која ће да излази из погона. Осим тога, прича о томе како је литијум изузетно отрован - причају о микрограмима, о милионитим деловима грама литијума који су отровни. За лечење неких душевних болести, тзв. биполарних поремећаја, различитих манија, користи литијум у дозама од 600 до 2.400 милиграма, рекао је Симоновић.
 

Додао је да и прича о томе да ће Србија изгубити суверенитет због тога што би власник у области експлоатација литијума био странац је бесмислена прича. 
 

Код нас је прича о литијуму преведена на политички терен уместо да се дозволи да наука и струка кажу своје о свим могућим последицама и о свим могућим користима, истакао је Симоновић.
 

С тим у вези, навео је да је Европа увела прописе који у потпуности штите од рударења, експлоатације па до готовог производа. 
 

Сваки производ има тзв. дигитални пасош. У тај пасош се уписује све оно што је претходило добијању тог производа, рекао је Симоновић.
 

Упитан да прокоментарише то што је администрација председника Сједињених Америчких Држава (САД) Доналда Трампа критичне минералне претворила у апсолутни приоритет државне политике, Симоновић је рекао је да ће потражња за литијумом расти и даље.
 

Производња електричне енергије из тзв. обновљивих извора, као што су ветрогенератори или соларни панели, захтева складиштење те енергије да би могла да се користи и у време кад нема сунца, рецимо ноћу и због тога је потребно да се произведу акумулатори, односно батерије које ће складиштити ту произведену енергију током дана да би могла да се користи у току ноћи и за то се користе литијумске батерије, рекао је Симоновић. 
 

Додао је да су то батерије великог капацитета које се преко дана пуне да би ноћу могле да се празне. 
 

Потражња за литијумом ће расти не само због електроаутомобила, већ и због преласка на обновљиве изворе енергије за које је неопходно складиштење енергије, рекао је Симоновић. 
 

Истакао је да би наши капацитети од 58.000 тона литијум-карбоната годишње били би довољни да задовоље потребе Европе.
 

Европа данас троши око 58.000 тона литијума и сад помислите ви које је то штета за Србију да пропусти да практично целу Европу снабдева литијумом, рекао је Симоновић.