КАКО СЕ СУОЧИТИ СА“ ОДБЕГЛИМ“ ПОДСТАНАРОМ? Шта се дешава када кирија и режије остану неплаћени, а намештај и стан уништени НОЋНЕ МОРЕ СТАНОДАВАЦА

Међутим, и у овом бизнису, који се чини веома  привлачним и једноставним, има много ситуација које су веома изазовне.

Иако се често говори о великој потражњи, одговори станодаваца, у анкети коју је спровео портал 4зида, указују на то да највећи изазов није издати стан, већ га издати поузданом закупцу без непријатних изненађења.

Највише главобоље станодавцима задају подстанари који побегну, а за собом оставе дугове. Осим кашњења са плаћањем кирије и режија, станодавци као највеће проблеме наводе и оштећење намештаја и опреме, излазак из стана пре договореног рока, прекомерну буку и притужбе комшија и усељење додатних особа без сагласности.

Председник Удружења станодаваца Србије Драган Цвијетићанин за 4зида каже да се у последње време све чешће дешава непријатна ситуација да подстанар без најаве одсели, а да иза себе осим дуга за кирију остави и неплаћене рачуне и руинирану некретнину. Он тврди да уговор о закупу стана у таквим ситуацијама не значи много, јер власници свакако не могу да остваре своја права.

"Ако се иде на приватну тужбу, сам процес јако дуго траје. Први услов је да знамо где је тај закупац отишао, а ми углавном то не знамо. Подаци из личне карте не вреде, јер особа промени место боравка. Чак и када све доспе на суд и процес се заврши позитивно по власника стана, најчешће се дешава да тај дуг ипак не може да се наплати, јер дужник или не ради или једноставно нема средстава", наводи Цвијетићанин.

Профил "одбеглог подстанара"

Он напомиње да нема никаквих правила када су у питању ови непредвидиви подстанари, јер се дешава да неки од њих редовно плаћају неколико месеци, па онда оду без трага, али и да одмах после месец дана, покупе ствари и оду. Чешће се, међутим, дешава да преко ноћи напуштају станове које су закупили као намештене, док из оних који се изнајмљују празни ређе "беже", јер је то логистички теже, због превоза ствари и њиховог намештаја.

Цвијетићанин каже да више пријава стиже из великих градова, док се у мањим местима ретко дешава да се неко тако некоректно понаша, јер нема ни много простора за то, пошто се људи познају. "Одбегли подстанари" најчешће су, каже, самци, а ређе парови или породице.

"Мања је штета ако само не плати закупнину, али ако месец дана или чак више месеци није плаћао комуналне трошкове, онда то све остаје станодавцу да плати. У губитку је и за кирију и за рачуне, а најчешће и стан остављају у руинираном стању. Најчешћи разлог за бежање је када се нешто у стану, намерно или случајно уништи, када је дошло до оштећења или нагомиланих трошкова комуналних услуга", наводи Цвијетићанин.

Он указује да би станодаци били најсигурнији када би узимали депозит у висини три кирије, којим би могли да подмире све потенцијалне трошкове у случају напуштања некрентине преко ноћи. Јасно је, каже, да то данас нема ко да плати, а и да није фер према свима онима који су коректни закупци. 

"Обично људи греше што депозит вежу за цену кирије, а требало би да га вежу за цену комуналних трошкова, да би се осигурали од несавесних подстанара", сматра Цвијетићанин.

Тржиште закупа: Од 200 до 660 евра, али цена није све

Према подацима са портала 4зида, просечна месечна кирија за тренутно оглашене једнособне станове у Београду је око 390 евра, док су гарсоњере око 310 евра, а двособни станови се издају за око 660 евра. 

У Новом Саду се најмањи станови изнајмљују за око 275 евра, док најам једнособних кошта као гарсоњера у Београду. У Крагујевцу је гарсоњера око 205 евра, а једнособан стан око 245 евра, док је у Нишу месечна кирија за гарсоњеру око 240, а за једнособан стан око 270 евра.

Искуства из анкете 4зида показују да се добро издавање не своди на срећу, већ на добру припрему. Јасна комуникација, реална очекивања, документовано стање стана и прецизан договор пре усељења најчешће праве разлику између коректног односа и проблема. За станодавце то значи мање ризика, а за закупце јаснија правила и стабилнији однос.

Драган Цвијетићанин додаје да нема детаљне евиденције колико је ових случајева, "одбеглих подстанара", јер је неким станодавцима чак и непријатно што су испали наивни и избегавају о томе да причају.

"У таквим ситуацијама им је неретко тужба на последњем месту, јер имају трошкове да стан доведу у ред, а остали су без станарине и са гомилом дугова, које морају да плате да их не би јурили извршитељи. Суђење дуго траје, немате сигурност да ћете моћи да наплатите. Имали смо више случајева да су станодавци то урадили и онда на крају изгубили време и новац, а нису могли да наплате дуг, јер је особа незапослена или нема од чега да се наплати. Њих просто буде срамота и сматрају да нису смели да дозволе да их неко тако насамари", објашњава Цвијетићанин.

Додаје да се станодавци некад чак и теше, да је подстанар који побегне ипак "мање зло" од оног који не жели да оде из стана који је изнајмио, а не плаћа ни кирију, ни рачуне. То је тек посебна, и мучна, прича, пише Б92