КОРАК ПО КОРАК КАКО ДОЋИ ДО НОВЦА ИЗ АЛИМЕНТАЦИОНОГ ФОНДА Ово је максималан износ који можете добити

 Ово је први пут да у нашој земљи постоји успостављени фонд, из ког ће се самохраним родитељима исплаћивати алиментација у случају да њихови бивши супружници ову обавезу избегавају из неког разлога. Држава ће преузети на себе наплату од њих.

Према предвиђеним правилима из овог закона, новчану подршку из фонда моћи ће да користе малолетна деца, као и млађи од 26 година који се школују редовно. Захтев за ову помоћ могу поднети родитељ код ког дете живи, старатељ или надлежни центар за социјални рад.

Овај фонд би се пунио из државног буџета, али и из додатних извора као што су донације и други приходи дефинисани законом.

Право на ову врсту привремене подршке имали би малолетни грађани Србије, али само под условом да су судском пресудом или извршним решењем признати као повериоци, дакле, да им издржавање званично припада. Износ који би добијали не би прелазио најнижу законски прописану алиментацију, која је у јануару 2025. износила нешто више од 25.000 динара.

Иако држава у овом случају ускаче као подршка детету, она задржава право да се касније наплати од родитеља који је избегао плаћање алиментације. Уз основни износ, дужник ће бити обавезан да плати и камате. У случају да је родитељ који дугује алиментацију преминуо, дуг се преноси на његове наследнике, али само до висине имовине коју су наследили.

За спровођење и праћење овог фонда биће задужено министарство које покрива област породичне заштите, а детаљи о начину рада и доступности помоћи очекују се у наредним месецима.

Како до новца?

Пут до исплате алиментације из будућег алиментационог фонда у Србији биће јасно прописан и спроводиће се у неколико корака.

Најпре, родитељ са којим дете живи, законски старатељ или центар за социјални рад, мора да покрене извршни поступак како би дете остварило право на издржавање. Ако након доношења решења о извршењу родитељ који треба да плаћа алиментацију не уплати договорени износ у року од два месеца, јавни извршитељ позива повериоца, у овом случају дете или његовог старатеља, да се изјасни да ли жели да издржавање буде привремено исплаћено из средстава алиментационог фонда.

Ако поверилац пристане, јавни извршитељ прослеђује захтев надлежном органу који управља фондом. Овај орган потом има законску обавезу да у року од 15 дана донесе решење о исплати привременог издржавања.

Након што новац буде пребачен детету, односно његовом старатељу, управљач фонда о томе обавештава и извршног дужника и јавног извршитеља. Иако држава у овом тренутку исплаћује средства, дуг остаје, јер се новац исплаћен из фонда касније потражује од родитеља дужника, у оквиру истог извршног поступка који је раније покренут ради наплате алиментације.

"Извор сигурности"

На овај начин, деца која су суочена са неодговорношћу једног родитеља, неће остати без основне финансијске сигурности, док држава покушава да изгради ефикасан механизам заштите њихових права.

"Усвајањем Закона о алиментационом фонду држава је показала пуну одговорност и бригу. Наше институције стају у финансијску заштиту деце, која су и најрањивија категорија становништва. Србија се овим сврстала у ред земаља које оснивају и управљају алиментационим фондом, који делује као кључни ресурс у борби против економског насиља над децом. У Србији више ниједно дете неће да пати јер алиментација касни или се не уплаћује. Фонд је извор сигурности за сву децу разведених родитеља", рекла је за Курир Јелена Жарић Ковачевић, министарка за бригу о породици и демографију, и додаје да је сада кључно да се успостави сигурна и брза имплементација закона и да фонд профункционише на најбољи могући начин.

Када је финасијски аспект у питању, државна секретарка Министарства финансија Славица Савичић за Курир телевизију открила је да је за ову годину за потребе овог фонда предвиђено 500 милиона динара.

"У зависности од потребе, фонд ће бити увећаван. Суштина овог поступка јесте да право на привремено издржавање из фонда имају деца, то су, према Закону о породичним односима, млади до 26. године живота који су на редовном школовању или не могу сами да се издржавају", прецизирала је Савичић.