Срби у "црвеном"! ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ДУГУЈУ БАНКАМА ДВЕ ХИЉАДЕ МИЛИЈАРДИ ДИНАРА Расте задужење, ево и зашто
Готовински кредити одобрени становништву у Србији премашили су на крају априла укупну вредност од билион динара (8,5 милијарди евра), показује последњи Кредитни извештај Удружења банака Србије.
Готовински кредити одобрени становништву у Србији премашили су на крају априла укупну вредност од билион динара (8,5 милијарди евра), показује последњи Кредитни извештај Удружења банака Србије.
Износ кеш позајмица код банака за годину дана порастао је за 21 одсто.
Укупна задуженост становништва последњег дана априла премашила је два билиона динара (17 милијарди евра) и за петину је већа него годину раније.
После готовинских кредита, грађани Србије највише се задужују по основу стамбених кредита чији је укупни износ за годину дана порастао за 19,1 одсто, са 725 милијарди динара на 864 милијарде динара.
Потрошачки кредити већи су за 18,6 одсто, али је њихов укупан износ неупоредиво мањи и износи нешто мало мање од 27 милијарди динара.
Већем задуживању допринело је вероватно и то што су банке у четвртом кварталу 2025. године ублажиле кредитне стандарде за становништво, односно за све динарске кредите, као и за девизно индексиране стамбене кредите. Такође, смањиле су каматне марже и ублажиле захтеве који се односе на колатерал и за динарске и за девизно индексиране кредите. Једном речју, олакшале су задуживање.
Расту задуживања грађана допринеле су мере које омогућавају повољније услове задуживања грађана с нижим месечним примањима. Поред тога, раст стамбених кредита потпомогнут је и одобравањем кредита из државног програма стамбених кредита за младе.
Један од импулса убрзаном задуживању свакако је дошао и са стране раста реалних зарада који је управо био највећи у последњем кварталу прошле године и износио је скоро 10 одсто (9,7 процената).
Нагли раст броја текућих рачуна у доцњи у односу на март
Када је реч о задужењима грађана по текућим рачунима, што је најскупљи банкарски производ, број текућих рачуна у доцњи смањен је за 20,7 одсто у односу на исти период прошле године, али се нагли скок уочава у односу на претходни месец.
У марту је број текућих рачуна у доцњи био 180.000, да би само месец дана касније достигао 203.000 текућих рачуна. Учешће доцње у износу дозвољеног прекорачења смањено је у априлу ове године у односу на исти месец 2025. са 7,9 одсто на 5,8 одсто.
Број кредитних картица у доцњи износи скоро 34.000 и за 18,5 одсто је мањи него пре годину дана, а учешће у доцњи знатно је смањено у истом периоду са 7,1 на 4,3 одсто.
Интересантно је да је број кредитних картица за годину дана смањен за 2,3 одсто, а број корисника за чак 5,5 одсто.
Подаци Удружења банака показују да су укупни кредити привреде, грађана и предузетника на крају априла ове године износили 4.509 милијарде динара, што је раст од 1,7 одсто у односу на март, а потрошачки кредити су имали највећи раст од 5,1 одсто.
Кредити правних лица износили су око 2.371 милијарду динара и за 1,7 одсто су били већи него претходног месеца, док су позајмице предузетника повећане један одсто, на око 98,2 милијарде динара.
Дуг становништва банкама био је већи за 1,6 одсто и износио је око 2.040 милијарди динара.
Међу кредитима становништва готовински су били већи 1,8 одсто, потрошачки 5,1 одсто, стамбени 1,4 одсто, зајмови за рефинансирање 0,6 одсто и пољопривредни 1,8 одсто.
У кашњењу отплате на крају априла било је 1,9 одсто укупних банкарских позајмица, колико и у марту.
Укупан износ кредита у априлу је за годину дана повећан за 15,8 одсто, вођен пре свега растом од 19 одсто код зајмова становништву, док су се правна лица задужила у износу већем за 12,5 процената.
