Имате парче земље? ОВЕ КУЛТУРЕ ДОНОСЕ ВЕЋУ ЗАРАДУ ОД ПШЕНИЦЕ И КУКУРУЗА, А УСПЕВАЈУ И ПОЧЕТНИЦИМА
Узгој лековитог биља се све више спомиње као једна од ретких грана која нуди стабилну зараду уз релативно скромна почетна улагања.
Раст потражње за природним производима, биљним препаратима и органском храном на европском тржишту додатно отвара простор за мале произвођаче, посебно оне који већ поседују земљиште, али траже профитабилнију алтернативу класичним усевима попут пшенице или кукуруза.
Према подацима из пољопривредних анализа, последњих година лековито биље се показало као профитабилније од већине других усева, а појединачне плантаже могу донети приход и до 6.500 евра по хектару, у зависности од врсте биљака и начина узгоја.
Стручњаци истичу да се чак и почетници могу укључити у овај облик производње, јер су трошкови нижи, а одржавање земљишта једноставније.
У време када се европско тржиште све снажније окреће природним производима, етеричним уљима и еколошкој козметици, Хрватска се тихо али постојано позиционира као земља са великим потенцијалом у узгоју лековитог, ароматичног и зачинског биља.
Према службеним подацима, на домаћим се пољима данас налази више од 9.000 хектара таквих култура – највише камилице и лаванде, али и смиља, менте и кадуље, а део тих производа већ се налази пут до захтеваних тржишта изван Европе, пише Дневно.
Узгаја властите културе на пет хектара
Један од оних који су тај пут отворио је Антун Францетић из Клоштра Иванића, један од најискуснијих еколошких узгајивача у земљи, чији се производи данас наручују из Сједињених Америчких Држава и Уједињених Арапских Емирата.
На пољима маслачка, у магли која се надвија над остацима овогодишње бербе, настају производи који се све чешће завршавају на страним адресама.
Францетић је одрастао у свету биљака – још као дечак је схватио вредност дивљих печурака и лековитог биља које је брао и продавао, чиме је остварио прве приходе.
Данас сам узгаја усеве на скоро пет хектара, док преко мреже коопераната сарађује на укупно 52 хектара.
У његовим плантажама преовлађују смиље, невен, чичак, мајчина душица, матичњак, пелин и друге.
– Кључ је љубав према послу и поштовање према људима којима наш производ треба да помогне – рекао је Францетић у интервјуу за ХРТ почетком децембра прошле године.
