(ВИДЕО) ОВУ БИЉКУ ИЗ СРБИЈЕ СВЕ ВИШЕ ТРАЖЕ У СЛОВАЧКОЈ, АУСТРИЈИ, РУСИЈИ Жетва увелико траје у Турији и Падини, репортери Дневника обишли произвођаче
Упоредо са жевтом пшенице пољопривредници жању и мак којег смо прошле године чак два пута више продали на инотржиште и значајно умањили увоз него 2024. године.
Наиме на светско тржиште продали смо близу 800 тона мака, а купили 83 тоне.
Велика понуда мака на домаћем тржишту утицала је на то да му се цена спусти до те мере да је ове године исплативије било сејати уљану репицу (произвођач мака Миша Хромчик)
Овакви извозно - увозни подаци указују да на домаћем тржишту имамо доста мака, и да међу пољопривредницима влада велико интересовање за индустијску биљку, премда они који мак сеју годинама напомињу да ће одустати од сетве или мак сејати на знатно мањим површиама. Разлози су ниска цена навелико услед велике понуде на овдашњем тржишту која произвођачима не доноси зараду као ранијих година, и што око мака има посла, јер га треба очистити после жетве.
300 – 400 килограма мака просечан принос по јутру
Један од већих произвођач мака у Србији Саво Квргић из Турије на подручју општине Србобран завршио је жетву ове семдице.
Он за „Дневник” каже да је принос ове године знатно нижи него ранијих година пошто је током пролећа када је мак цветао изостала киша, па очекује да ће просечан род бити између 300 и 400 килограма по јутру када заврши селецију - одстрани од нечистоће зрна индустријске биљке. У добрим годинама, наглашава, мака треба да буде од пола тоне до 600 килограма по јутру
Квргић мак сеје неколико година уз још неколико пољопривредних култура да уколико род од једне културе подбаци на другој нешто заради.
Тренутно домаћи велетрговци за килограм мака нуде навелико 170 динара, чијом ценом Квгрић није најзадовољнији. Каже да би мак навелико требао од кошта 250 динара, да би се имала добра зарада, јер само јутро земље у аредни плаћа 35.000 динара.
-У сетви мака посебно је тешко радити селекцију за коју треба радна снага. Мада имам селектор без сезонских радника посао се не може завршити што је за сезонце тежак посао по топлом времену, јер треба удисати прашину и бити на висину - објаснио је Квргић.
70 динара килограм мака на велико
Он је до сада целокупан род мака продавао велетрговинама који мак размеравају у мања паковања за потребе домаћег тржишта или га извозе.
Маком се годинама баве и пољопривредници из Падине код Ковачице који су безмало целокупан род продавали откупљивачима у Словачкој.
И овогодишњи род, али неочишћен товарен је директно у камионе и одвезен за Словачку по 1,8 евра по килограму.
Извоз у Словачку, Аустрију, Руску Федерацију...
Током 2025. године Република Србија извезла је укупно 798 тона мака, у укупној вредности од 1,6 милиона евра. Просечна извозна цена износила је приближно 2.000 евра по тони, саопштила је Привредна комора Србије Дневнику, на основу података Републичког завода за статстику.
Најзначајнија извозна тржишта била су: Чешка (123,3 тона), Руска Федерација (61,6 тона), Аустрија (45,4 тона), Мађарска (14,2 тона) и Црна Гора (13,6 тона).
У односу на 2024. годину извоз је повећан за 195,2 процента.
Када је реч о увозу, Република Србија је током 2025. године увезла укупно 83 тоне мака, у вредности од 200.000 евра, по просечној увозној цени од приближно 2.400 евра по тони.У поређењу са 2024. годином увоз је смањен за 66,1 процената.
Највеће количине мака увезене су из Чешке (36тона), Мађарске (35,1 тона) и Словачке (11,6 тона.).
По речима Мише Хромчика у Падини је ове године посејано непуних 100 хектара док је ранијих година под индустријском биљком било 200 хектара па и више.
- Велика понуда мака на домаћем тржишту утицала је да се цена мака спусти до те мере да је ове године исплативије било сејати уљану репицу око које пољопривредници после жетве немају никавог посла , него мак, којег после жетве треба селековати да би зрана била чиста и здрава - истакао је Хромчик, и навео да ће вероватно догодине под маком бар у Падини која је годинам била познато по сетви индсутријске биљке бити још мање површина него ове године.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.