ЦРНИ ЛУК СЕ ВАДИ ШИРОМ ВОЈВОДИНЕ Наводњавање спасило поврће од суше и жеге, принос и 100 тона по хектару ЕВО КОЛИКО КОШТА
У току је вађење црног лука произведеног директном сетвом.
У зависности од региона и примењене агротехнике, приноси се крећу од 80 до 100 тона по хектару, док удео главица прве класе премашује 90 одсто. Овакви резултати показују да је наводњавање у великој мери сачувало производњу током сушног и веома топлог лета.
20 и 25 динара килограм црног лука навелико
Већина повртара вади лук или су завршили. Поједини су стигли до половине и зауставили посао, јер лука на тржишту има одвише и произвођачима прави застој у продаји домаћим и страним накупцима и маркетима.
По речима Оскара Сарваиа из Мужље за “Дневник” лук је доброг квалитета и просечне величине од пет до седам сантиметара, али цена навелико није добра.
- И у земљама у окружењу лук је јефтин и то је разлог што повртари упркос просечним и добрим приносима нису баш најзадовољнији ценом -казао је Сарваи.
Он истиче да лук навелико кошта свега 20 динара и да с том ценом се не могу покрити ни трошкови производње, што ствара дугове због којих ће догодине лук сејати на мањим површинама.
Лук је доброг квалитета и просечне величине од пет до седам сантиметара, али цена навелико није добра (пољопривредник Оскар Сарваи из Мужље)
У маркетима килограм лука креће се у распону од 45 до 50 динара.
Газдинство Милоша Михалоског из Ђурђева лук продаје и домаћим и страним накупцима. Али тренутно не ваде лук, јер чекају да се на тржишту појави потреба за већим количинама ове намирнице.
И Михаловски истиче да је цена навелико ниска, свега 20 динара, а требало би да буде дупло већа.
45 до 50 динара кошта лук у маркетима
Што се тиче квалитета Михаловски и Сарваи истичу да су главице средње величине и здраве, и да комотно могу да чекају зиму и пролеће, када би требало да цене црног лука буду више.
По речима доцента др Ђорђа Војновића са новосадског Пољопривредног факултета овогодишња производња црног лука показала је да се и у условима суше могу остварити високи приноси, али и да висок принос на њиви не значи аутоматски сигуран принос у кладишту.
Лук продајемо у комшилуку
Црног лука смо у 2025. години имали посејаног на 4.041 хектару када је остварена производња од 35.310 тона, подаци су Републичког завода за статистику.
Привредна комора Србије за “Дневник” навела је да смо прошле године продали у извоз 24.941,5 тона црног лука, у укупној вредности од 6,4 милиона евра, пре свега на тржишта Северне Македоније, Албаније, Црне Горе, Бугарске, Босне и Херцеговине и Хрватске.
Истовремено увезли смо 4.469,9 тона, у вредности од око три милиона евра. Највеће количине стигле су на домаће тржиште из Холандије, Немачке, Италије и Белгије.
Наводњавање, казао је доцент др Војновић, ипак није могло у потпуности да отклони последице дуготрајне жеге.
Црни лук има плитак коренов систем, због чега брзо реагује на недостатак воде и високу температуру земљишта. Такође, велике разлике између температуре загрејаног земљишта и хладне воде за наводњавање могле су додатно да изложе биљке стресу, посебно ако су заливни интервали били дуги, а количине воде велике. Код појединих произвођача у Бачкој, на приближно пет одсто извађених главица, уочени су симптоми који указују на присуство фузариозне трулежи у доњој зони луковице. Оболело ткиво мења боју, омекшава и постепено пропада, док се код јаче захваћених главица може осетити и непријатан мирис. Такве луковице губе квалитет и тржишну вредност. Због тога је посебна пажња потребна током вађења, класирања и складиштења. Пре уношења у складиште луковице треба детаљно прегледати, а све главице са симптомима трулежи или механичким оштећењима одвојити, јер нису погодне за чување. Овом мером може се смањити ризик од ширења трулежи и већих губитака током складиштења.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.