ВОЗИ ТРАКТОР, БАЛИРА, ГРАБУЉА, МУЗЕ КРАВЕ И НЕ ЖАЛИ СЕ Упознајте Јелену из села надомак Тополе

Оне можда нису запослене у компанијама, али су зато у послу скоро 24 сата, седам дана у недељи и 365 дана у години. Једна од таквих свакако је и Јелена Митровић (47) из села Рајковац код Тополе.

Удала се са 19 година, а њен супруг, две године старији, дошао је на њено имање, што се каже на мираз, и од тада скоро пуне три деценије њих двоје заједно и сложно, руку подруку живе и баве се пољопривредом. На породичном имању сада имају неколико десетина грла крупне стоке, обрађују земљу и производе расад поврћа.

– Имамо сада око 30 грла стоке, 15 крава, десет јуница и шест телића од четири краве. Сада су нам се први пит две краве и облизниле у размаку од пет дана, а принове су нас чекале на ходнику када смо отишли да их хранимо и муземо, саме су се отелиле. Прави берићет. Ми смо 2020. године кренули са три краве, остављали женску телад и, наравно, свака је крштена и добила име и тако за ових пет година дођосмо до 30. Обрађујемо 30 хектара земље, од тога је наших 10 хектара а 20 је под закупом, супруг и ја то све обрађујемо сами – каже Јелена за РИНУ.

Митровићи имају два сина која су запослена, али у слободно време помажу родитељима на имању. Јелена и Радован сами постижу све, јер Јелена паралелно са њим ради све послове, па чак вози и трактор.

– Ја подједнако са супругом све радим: и возим трактор, и балирам, и грабуљам, и отварам бале, и све што треба са тракторима заједно са супругом радим. Посао у пољопривреди за жену изгледа тежак, али није ништа тешко када волиш оно што радиш и, наравно, кад имаш подршку, као што је ја имам од свог супруга – одлучно каже наша саговорница.

Њен радни дан на имању почиње рано, а завршава се врло често касно увече. Ипак, Јелена се не жали, већ каже да се уз добру организацију све може постићи.

– У пола седам устајем, пијемо кафу и у седам смо на радном месту, супруг чисти шталу, ја почињем мужу, узгред хранимо. Он, када заврши чишћење, прелази у другу шталу са јуницама и код свиња, ја завршавам мужу и телиће храним и онда улазимо у кућу, доручак нас чека што моја мајка спреми и онда, када доручкујемо, идемо даље на спремање хране за стоку, ја на један трактор и грабуљу, супруг на пресу и тако цео дан док не завршимо. Онда по подне поново у шталу и тако сваки дан, храна за стоку мора да се спреми – истиче Јелена.

Поручује и другим женама да прате своје срце и да не беже од живота на селу, јер некада је заиста управо у мирном животу удаљеном од градске гужве и вреве прави мир и спас.