Особе нарушеног имунитета такође нису сигурне како би требало да поступе, а недоумице имају и труднице и дојиље, али и родитељи када је реч о вакцинацији деце.
Доцент др Миољуб Ристић из Института за јавно здравље Војводине каже како вакцине нису испитане на трудницама па је зато трудноћа контраиндикација за вакцинацију, осим за вакцину Фајзер-БиоНТех, која се може дати у другом или трећем триместру трудноће и у консултацији са гинекологом.
- Уколико се деси да затрудните у току вакцинације неком другом вакцином или непосредно након тога, то није обавезан разлог за прекид трудноће. Податак о вакцинацији саопштите гинекологу и трудноћа ће бити интензивније праћена. Према садашњим препорукама, девојке и жене репродуктивног доба могу и треба да се вакцинишу. Као мера опреза препоручује се да временски период од давања друге дозе вакцине против ковид-19 до зачећа износи најмање два месеца - каже др Миољуб Ристић и додаје како дојење не представља контраиндикацију за примену вакцина против ковид-19, изузев вакцине Спутник В у чијем упутству се дојење наводи као контраиндикација за примену.
Када је реч о вакцинацији деце, особе узраста 16 и 17 година могу да се вакцинишу Фајзер-БиоНТех или Спајквакс вакцином по препоруци надлежног педијатра. Вакцину могу да приме и особе са хроничним оболењима.
- Имунизација деце узраста 12 до 15 година вакцинама Фајзер-БиоНТех или Спајквакс и препоручује се првенствено код деце са коморбидитетима (неуролошким, метаболичким, нефролошким, кардиолошким, респираторним, хематолошким, онколошким, реуматолошким), уз претходно добијено мишљење педијатра субспецијалисте из одговарајуће области, као и код гојазне деце - наводи др Ристић.
Особе које имају аутоимуне болести такође имају неодумице у вези вакцинације, али др Ристић истиче како ова обољења нису контраиндикација за већину вакцина против ковид-19. Међутим, потребан је обзир. Вакцинација је могућа и изводљива, али уз претходну консултацију са лекаром специ-јалистом. Због терапије коју узимају пацијенти са овим болестима, посебно ако узимају имуносупресивне лекове, имуни одговор на вакцину може да буде слабији.
Оболели од малигних болести могу да се вакцинишу, али уз претходну консултацију са онкологом.
- Пацијентима код којих је болест у погоршању не саветује се вакцинација док болест не буде стављена под контролу, осим ако због високог ризика од инфекције надлежни лекар не процени другачије. Ако примате цитостатике, радиотерапију или хемиотерапију, ова терапија слаби ваш имуни систем и могуће је да ће имуни одговор на вакцину бити слабији - саветује др Ристић.
- У складу са закључком Стручног комитета за имунизацију, примена бустер дозе вакцина против ковид-19 за сада се не препоручује код здраве деце млађе од 18 година. Бустер доза може да се примени код деце млађе од 18 година са примарним и секундарним имунодефицијенцијама и другим коморбидитетима који носе повећан ризик од компликација ковид-19, уз мишљење надлежног лекара субспецијалисте - напомиње др Ристић.
Трећа (бустер) доза вакцине против ковид-19 примењује се код свих особа које су већ примиле две дозе вакцине и то: након најмање пет месеци од давања друге дозе, код особа које су претходно примиле две дозе мРНК (Фајзер-БиоНТех) или векторске вакцине (Спутник В, Астра Зенека); након најмање четири месеца од давања друге дозе, код особа које су претходно примиле две дозе инактивисане вакцине (Синофарм); након најмање пет месеци од давања додатне, треће дозе, код особа са урођеним или стеченим ослабљеним имунитетом.
Примена додатне дозе препоручује се код особа са урођеним или стеченим ослабљеним имунитетом, као што су пацијенти на хемиотерапији, пацијенти са трансплантацијом органа који примају имуносупресивну терапију, пацијенти са имуносупресивном терапијом аутоимунских и имуноинфламаторних обољења, пацијенти са ХИВ/АИДС-ом, пацијенти на хемодијализи
Љ. Петровић
