Пројекат "Ко брани бранитеље?" спроводе Civil Rights Defenders и Институт за европске послове уз подршку ЕУ, а извршни директор Института Наим Лео Бешири казао је да је идеја самог пројекта била да се повећа видљивост бранитеља људских права, верујући да се на тај начин повећава и видљивост њиховог рада.
Како је навео Бешири, иако је пројекат обухватао велики број активности, јавних дебата и скупова и наишао на велики одзив широм Србије, то није довољно за друштво у којем живимо.
Потребно нам је да много више разговарамо који су изазови у друштву, али и са којим проблемима се суочавају они који су гласни у нашем друштву, а залажу се за одређена права, почев од националних мањина, сексуалних мањина до свих других, казао је Бешири.
Директор Civil Rights Defenders -а Горан Милетић навео је да цела прича о бранитељима људских права почела након Другог светског рата, када је Југославија усвојала документа којима су се штитила људска права, али да то није и имплементирано, посебно у случајевима када је критикована власт.
Навео је да је после комунизма, за време Слободана Милошевића било још горе, да су почеле да се кристализују табу теме, а то су биле рат, ратни злочини, женске организације, независни новинари...
Полако се ствари мењају, али образац у Србији остаје исти. Држава игнорише кршење људских права, све скупа почиње и завршава се са тим да ако се бавите неким темама које држава не воли или указујете на нешто што је проблем у друштву и што треба да се поправи, можете бити нападнути или од самих државних органа или то могу учинити приватна лица и организована десница, казао је Милетић.
Навео је да у Србији непостоји ниједан историјски период, а да је власт заиста стајала иза одбране људских права.
Додао је да данас, чак и у неким развијенијим земљама, као што је Шведска, кршење права постаје проблем и у том смислу навео пример где су права угрожена првенствено бранитељима који се баве избеглицама.
