Главни симбол празника била је штафета младости која је ношена око месец и по дана кроз читаву Југославију и на његов рођендан предата Титу сваке године у великом слету, који је свечано организован на стадиону ЈНА.
Штафета је уведена 1945. године на предлог омладине Крагујевца као „Титова штафета“, а прве године учествовало је 12.500 омладинаца који су трчали трасу дугу 9.000 километара и Титу предали првих девет штафетних палица и Плаву књигу са 15.000 потписа омладине из Шумадије.
Прве штафете он је добијао у Загребу, да би од 1956.године, носиоце штафета дочекивао пред Белим двором у Београду, чему је претходио свечани дочек на Тргу републике.
У сусрет Титовом 88.рођендану, носиоце штафете је вест о смрти затекла на путу по Хрватској и касније је положена на одар председника у Скупштини СФРЈ.
За носиоце Штафете младости бирани су узорни омладинци, најбољи ученици и студенти, млади радници, успешни спортисти, акцијаши-ударници. Посебно се обраћала пажња на првог и последњег носиоца штафете.
Штафета младости постала је симбол љубави и оданости Титовом делу.
