Халити: Песма за Евровизију указала на системску дискриминацију Рома

БЕОГРАД: Директор Канцеларије за ромске иницијативе Фондације за отворено друштво Менсур Халити саопштио је да је недавни избор за песму Евровизије у Србији расветлио критично питање о коме је, каже, требало дуго да се расправља у српском друштву - систематску дискриминацију ромске заједнице.
d
Фото: Youtube Printscreen

Такмичари Зејна и Џипси говорили су о мржњи коју свакодневно доживљавају због своје националности, скрећући пажњу на гнојне и крвареће ране српског друштва на које свакодневно затварамо очи. Антиромско расположење у Србији није ствар индивидуалних предрасуда, већ је укорењено у непријатељској јавности, насилној политици, дискриминаторским институцијама, политикама и праксама и дехуманизацији и демонизацији медија, рекао је Халити.

Додао је да су Роми предуго били игнорисани, дискриминисани и дехуманизовани од стране опште јавности, и да се то одразило негативним стереотипима и предрасудама, који су подстакнути недостатком разумевања и образовања о ромској култури и историји.

Да бисмо решили ово дубоко укорењено питање, прво морамо препознати значајан допринос који су Роми дали српској култури и уметности кроз историју. Заправо, једина такмичарка која је победила на Евровизији и довела Евровизију у Србију била је ромског порекла. То је био тренутак великог поноса за Србију. Роми су одиграли кључну улогу у обликовању културног пејзажа наше земље и неопходно је признати њихов непроцењив допринос уметничком наслеђу земље, нагласио је Халити.

Како је рекао, "морамо да се позабавимо дубоко укорењеном етничком поделом у нашој земљи" како би стали на "пут екстремизму крајње деснице и расизму који прети друштвеном ткиву".

Морамо да кренемо путем етничко-националистичког исцељења, што захтева да се суочимо са прошлошćу, предрасудама и интернализованим негативним сентиментима. Лечење од рана расизма је дуг и тежак пут, али је једини пут за изградњу боље и политички здравије будућности за све, истакао је Халити.

Он даље истиче да српско друштво мора разумети улогу коју историја игра у одржавању етничких митова и стереотипа.

Морамо да се преваспитамо и да се одучимо од процеса расизма. Тако једино можемо да развијемо дубоку свесност и савесност и излечити се од туге и трауме које расизам оставља као ефекте. Такав приступ се не односи само на окончање штете од расизма – ради се и о нашем ослобађању од расизма. Једино тако можемо да се боримо против манифестација расизма кроз микроагресије и дискриминацију, рекао је Халити.

Директор Канцеларије за ромске иницијативе наглашава да проблем дискриминација може бити решен уколико "будемо спремни да се укључимо у искрене и тешке разговоре, да слушамо гласове оних који су предуго били игнорисани и да радимо на значајним променама на системском нивоу."

Време је да прекинемо круг ћутања и захтевамо промену. Суочавање са прошлошћу и изградња праведне будућности захтева заједнички напор свих нас. Није довољно само признати бол и дискриминацију коју су Роми претрпели. Морамо активно да радимо на стварању друштва које вреднује и третира све људе са поштовањем и достојанством, оценио је Халити.

Према његовим речима, "чињеница да су Зејна и Џипси изнели ово питање у први план током процеса избора за Евровизију наглашава моћ уметности да скрене пажњу на друштвена питања".

Зато не треба да одбацујемо поруку Зејне и Џипсија као само још једну фусноту у годишњем спектаклу. То треба да схватимо као позив на буђење и позив на акцију, да радимо на стварању друштва у којем свака особа, без обзира на своју етничку припадност или порекло, може да живи достојанственим животом. Тек тада можемо заиста рећи да смо праведно и демократско друштво, закључио је Халити.

EUR/RSD 117.0802
Најновије вести