Језикоманија: КалодоНТ
Да ли памтите игру звану „Каладонт” (устаљено неправилно, требало би рећи КАЛОДОНТ)? Е, тиме смо, у недостатку новца за неки излазак, испунили дане викенда!
Признаћете, помало носталгично, помало патетично, али време је прошло заиста брзо! А у игри, мноштво занимљивих сугласничких група на крају речи (нпр. -ЈЗ - парадајз, шпајз, -ФТ - лифт, -ЛД - Арчибалд... ).
Да ли знате које су све сугласничке групе на крају речи код нас дозвољене?
У изворним речима, према изворној фонологији нашега језика, нема сугласничких група на крају слога (тако ни на крају речи). Слог после вокала може имати само један консонант. Једине сугласничке групе које су дозвољене јесу -СТ, -ШТ, -ЗД и -ЖД, али њих је формално фонолошки боље посматрати као један консонант (сугласник).
Све јачим контактима са страним језицима, и позајмљивањем већег броја речи из њих, то правило је нарушено, па смо примили речи попут кон-ЦЕРТ, кон-ти-НЕНТ, ап-сол-ВЕНТ, итд.
Примера је доста, али ево неких: гоЛФ, маРШ), фиЛМ, тријуМФ, лиФТ, теКСТ, шоРТС, хеРЦ, кваРЦ, теСТ, протеСТ, каМП, паРК и паркинг… Затим англицизми на -иНГ, инфаРКТ, боКС, кеКС, пуНЧ, експеРТ, фаЛШ, чиПС, реНДген, киЛТ, таЛК, боРД, МаРЏ, роЛС-роЈС, теНК, обелиСК, пуНКТ, итд.
Најчешће се говори „парадаИЗ” и „шпаИЗ”. Знате да је то неисправно, али -ЈЗ је недозвољена група на крају слога у изворној штокавској фонологији, али стране речи су то правило разбиле у књижевном језику.
Наташа Мирковић