Од тог дана њима се јављају људи са свих меридијана, чим на страници, односно умрлици угледају познато лице.
- Многи, нарочито у иностранству и не знају да су остали без познаника, некадашњег комшије или даљег рођака. Има и људи из околине који вест о смрти сазнају управо на страници нашег погребног предузећа - каже Лидија Ђоковић, власница погребног предузећа.
Наводе да умрлице на друштвену мрежу "Мета" постављају искључиво из сагласност породице која наручује израду посмртних плаката, односно организује сахрану. Каже да су клијенти углавном задовољни.
- Многи кажу да су изразе саочешћа добили из најудаљенијих крајева, од родбине или познаника. Залепљену на огласној табли у граду или селу где живе је свакако не би могли угледати - каже саговорница.
Она додаје да је у свету ова пракса већ годинама устаљена, а странци иду и корак даље када су иновације у овој области у питању.
- У многим земљама постоји пренос уживо укопа неког покојника и то је у свету сада тренд. За неке који су стотинама километара далеко је то једини начин да, условно речено, присуствују погребу. Уколико буде интересовања, зашто да не, то је и код нас могуће применити. Рецимо у Америци је често број оних који виртуелно испраћају најближег већи него присутних на сахрани. Разлог томе је што су најближи често стотинама или хиљадама километара удаљени једни од других. Данас људи живе на разним странама света и сигурно да не могу отићи на сваку сахрану, како би одали почаст некоме кога су волели и поштовали - каже наша саговорница.
- Врло често родбина која нас прати путем друштвених мрежа нас контактира како бисмо на одређене датуме, годишњице и помене, ми уместо њих положимо цвеће на гроб, јер они нису у могућности. Обично је реч о људима који живе у иностранству, али има и оних који нису. Ми тај чин полагања цветног аранжмана који су одабрали снимимо или фотографишемо и проследимо - каже Лидија.
Иако се у Београду увелико организују сахране кућних љубимаца, наш саговорник каже да у чачанском крају за тим врстама услуга још увек нема интересовања.
