Оштрије казне против вршњачког насиља

Предлог Алексиног закона, који би тебало да допринесе сузбијању вршњачког насиља недавно је представила др Драгана Ћорић, доценткиња на Правном факултету Универзитета у Новом Саду

 и председница новосадског огранка Удружења Родитељ. Његова суштина је да се пооштре казне за ђаке, наставнике, директоре школа и несавесне родитеље када је у питању изазивање, толерисање и занемаривање насиља међу школском децом.

- Под обједињеним термином Алексин закон налазе се предлози за промену општих правних аката, који уређују различите области, али им заједнички именитељ по нашем мишљењу може бити борба против вршњачког насиља – каже Ћорић и објашњава да се закони чије се промене предлажу овим нацртом налазе у поступку промене (Закон о основама система образовања и васпитања) или у поступку првог доношења (Закон о заштитнику права детета), а негде је потребно иницирати измене већ постојећег прописа који иначе није у поступку промене. Ппредлог је резултат тимског рада и њених студената Дејане Младеновић, Мирјане Видовић, Младена Чутурића и Петра Мариновића.

Професорка Ћорић каже да се у предлогу сугеришу нови механизми којима би школа могла да приволи некооперативне родитеље, јер сви наставници истичу као главни проблем несарадњу родитеља проблематичне деце са школом.
- Родитељи не схватају озбиљно позиве установа, када су у питању инциденти у којима њихово дете учествује. Школа, с друге стране нема механизам којим би могла да изврши притисак на родитеља да у школу дође и, уз сарадњу с наставницима и за то одређеним тимом, решава проблем. Сматрамо да у оваквим ситуацијама једино претња новчаном казном може уродити плодом, с тим да је градирана већом казном ситуација да се родитељ не одазива позиву установе у случају најтежег прекршаја - вршњачког насиља трећег степена - каже Драгана Ћорић.

Казна за такве некооперативне и несавесне родитеље износила би од 5.000 до 50.000 динара, или чак од 30.000 до 100.000 динара, уколико се родитељ, односно старатељ не одазове позиву установе у складу са Чланом 114 Став 8 Закона о основама система образовања и васпитања.
Скупом предлога измена поменута два закона предвиђа се и могућност суспензије ученика и премештај ученика у другу установу, и то без сагласности родитеља; обавеза директора да образује мешовити тим за превенцију вршњачког насиља (чини га психолог и/или педагог, два представника које бира васпитно-образовно веће, наставничко веће или педагошко веће; два представника савета родитеља, два представника ученичког парламента).

Предложено је и одузимање лиценце директору школе који је пропустио да реагује, или је неадекватно или неблаговремено реаговао у случајевима описаним у Члану 44-46 ЗОСОВ, те је наступила штета, тешка телесна повреда или смрт ученика или запосленог у установи, као и трајно одузимање лиценце наставнику, васпитачу и стручном сараднику због непоштовања процедура и правила реаговања у случајевима вршњачког насиља, описаних у Општем и посебном протоколу за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања.

Ови и још низ предлога за промену правних аката којима се створила законска основа за санкционисање учесника и свих који чине пропусте у спречавању и сузбијању врњачког насиља, биће упућени надллежнима: Министарству просвете, науке и технолочког разовоја и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

- Уколико министарства не уваже наше предлоге измена, могућ је пут да покушамо преко посланика да их уврстимо у коначне законске текстове. Ако то не успе, биће потребно сакупити 30.000 потписа за улазак Алексиног закона у скупштинску процедуру – каже Драгана Ћорић и напомиње да би важну улогу у свему могла да одигра и локална самоуправа, наводећи пример добре праксе у Новом Саду, где је осоновано, ради и има ефекета Координационо тело за борбу против насиља у основним и средњим школама на територији града.

В. Црњански
 

Трагичан исход вишемесечног малтретирања

Више група грађана покренуло је пре неколико месеци интернет петиције за усвајање Алексиног закона. Ове петиције покренуте су у знак сећања на дечака Алексу Јанковића из Ниша, који је пре четири године извршио самоубиство пошто су га више месеци малтретирали вршњаци. Тројица малолетника су због овог насиља осуђена на максималне казне за свој узраст. Вођа групе добио је појачан васпитни надзор шест месеци до две године, а друга двојица по укор суда. Школу је суд казнио са пола милиона динара, а директорку са 50.000 динара.

EUR/RSD 117.9290
Најновије вести