Она је гостујући на Телевизији К1, поводом Светског дана менталног здравља, казала да се психијатрима и психолозима јавља велики број људи, који имају симптоме депресије.
Процене Светске здравствене организације показују да је пораст анксиозних и депресивних поремећаја износио више од 25 одсто током прве године пандемије короне.
Истраживања показују и то да је у последње две године ментално здравље највише угрожено лекарима, медицинском особљу и социјалним радницима.
Подаци показују да 800 милиона људи широм света живи са неким менталним поремећајем.
"Могуће је да депресија укључује цитав низ симптома. Веома често нам људи долазе са већ одређеним дијагнозама, са представом о дијагнози и својим закључком. Они све читају и "знају" шта им је. Постоје и многи који су у великом отпору према лековима", објаснила је др Филиповић.
Указала је и на проблем да пацијенти долазе на терапију и очекују савете и решења.
"То је нешто што се не користи у психотерапији. Процес улажења у психотерапију захтева истраживање, а људи не воле промене и боље се сналазе у рутини, јер је рутина нешто што нас штеди. Очекују нас разни стресори у наредном периоду, али морамо да пронађемо начине да се са стресовима изборимо", казала је Филиповић.
Психотерапеут Кристина Брајовић Цар је казала да је задатак психолога и психотерапеута је да се баве превенцијом.
"Капацитети који су генерално ограничени, у пандемији су били додатно на удару, јер су се лекари суочавали и са самим вирусом и бавили се послом који није примарно њихов. Сви смо под изазовом", – истакла је Брајовић Цар.
Стручњаци кажу да се људи рођени измеду средине деведесетих и раних 2010-их, припадници такозване генерације З, често јављају за помоћ.
"Најчешћи поремећаји у овој популацији су поремећај пажње или сексуалног идентитета", нагласила је др Филиповић.
Брајовић Цар је казала да многи пацијенти превише очекују од лекара.
"Ако не добију у два до три разговора дирекцију или савет шта тачно треба да промене, немају довољно толеранције на фрустрацију да прођу кроз цео процес и науче како да сами себе анализирају и не понављају исте грешке. То је процес, а многи лако одустају", казала је психотерапеут.
Она је додала да се многи плаше и стигматизације.
"Млада популација се лакше отвара, заинтересовани су и психотерапија им је својеврсно истраживање. С једне стране не говоримо довољно о менталном здрављу, а с друге имамо банализацију и давање брзих решења", рекла је Брајовић Цар.
